Ni rasprostranjenijeg korova, ni značajnije biljke u biljnoj proizvodnji nego što je kopriva.
Kopriva je prirodni multimineralni i multivitaminski komplek a istovremeno i savršeno sredstvo za zaštitu biljaka, posebno u organskoj proizvodnji. Upotrebljava se za uništavanje mnogobrojnih lisnih vaši, a istovremeno jača biljke, poboljšava im otpornost i đubri ih.
Kopriva sadrži brojne vitamine i minerale. Sadrži vitamin C, karotenoide (provitamin A), vitamin K, B2, B5, gvožđe, kalcijum, magnezijum, fosfor, silicijumovu kiselinu, mravlju kiselinu i histamin (koji žari).
Kopriva kao zaštita i ishrana biljkama
Jedan kilogram svežih, nasečenih kopriva ili 100 do 200 grama osušenih, treba potopiti u 10 litara vode. Ostaviti smešu da odstoji 24 sata, ne duže, uz postepeno mešanje. Kada smeša odstoji, treba je procediti i njome poprskati biljke. Postupak se može ponoviti nakon nekoliko dana. Biljni ostaci mogu da se kompostiraju ili daju živini, posebno ćurićima jer i dalje imaju u sebi hranljive materije.
Tečno đubrivo od koprive posebno je preporučljivo za lisnato povrće zbog azota. Koprive treba potopiti, ali ih treba ostaviti sve dok smeša ne prestane da peni. Posle nekoliko dana đubrivo od koprive dobija veoma neprijatan i prodoran miris. Zato ga treba praviti na otvorenom i posudu držati poklopljenu. Kada pena prestane da izbija, đubrivo treba procediti i razrediti desetostrukom količinom vode, a zatim zaliti biljke. Folijarna prihrana đubrivom od koprive može samo jednom nedeljno.
Ostaci od smese za pripremu tečnog đubriva ili sredstva za zaštitu, ili pak svežim koprivama, može se pokriti i zemljište između redova gajenih biljaka. Veoma povoljno deluje na korisne organizme a istovremeno vrši i mineralizaciju zemljišta.
U biljnim ostacima ne sme da bude prisutno seme koprive jer može se desiti prilikom pokrivanja zemljišta da se istovremeno poseje i kopriva.
mr Violeta Petrović-Luković
