Za domaće tovno govedarstvo se može reći da je reč o jednoj nedovršenoj priči kada je plasman u pitanju. Do problema je došlo, jer je kod nas veoma mala potrošnja junećeg mesa, svega oko 5 kilograma po glavi stanovnika, a uz sve to, u svetu je došlo do pada prometa junećeg mesa zbog veoma loše turističke sezone, kaže Čedomir Keco iz udruženja Agroprofit.
“Država je nizom mera pokušala da sanira problem, posle pucanja izvoza u Tursku i simboličnog izvoza u Kinu. Mi smo u poslednja dva meseca uspeli da prodamo svega oko 6000 grla, što je uz 10.000 grla ranije prodatih veoma malo u odnosu na našu proizvodnju. Naša proizvodnja na godišnjem nivou je oko 240.000 grla.” – kaže Čedomir Keco.
MALI BROJ LJUDI UZEO VANREDNU PREMIJU
Te brojke dosta zavise i od toga koliko se ženskih grla našlo u klanici, ističe naš sagovornik. U nešto više od godinu dana, na klanje je otišlo oko 125 hiljada krava. Sve u svemu mi ne potrošimo više od 96 hiljada junadi za domaće potrebe, a onda je jasno koliko zapravo imamo grla spremnih za izvoz.
“Naša zemlja sada ima ozbiljan problem sa plasmanom mesa, i svinjskog i junećeg. To je problem koji sada govori o samodovoljnosti u proizvodnji mesa, država i institucije sada moraju upravljati ovim viškom. To što je država uradila, to je bilo izuzetno, ali u odnosu na zatečenu situaciju, to je nedovoljno. Naši tovljači su imali vanrednu premiju od 20.000 dinara, ali je mali broj ljudi to ostvario.” – dodaje Keco.
DA LI JE KINA REŠENJE?
Mi još uvek imamo veliku ponudu junećeg mesa, a izvoza praktično nema. Naš sagovornik smatra da se institucije moraju umešati kako bi se rešio ovaj problem. A stočari se s pravom pitaju: da li nastavljati tovno govedarstvo, da li proširivati, ili odustati?
“Mislim da se mora raščistiti sa klaničarima, jer nije realno da mi u mesarama imamo ulaznu cenu od 2,10-2,20 eura, a da oni plaćaju od 1,5-1,8 eura za kilogram žive mere goveda. Prema tome, tu stvari ne štimaju. Ukoliko bi junetina u mesarama bila jeftinija, možda bi se povećala i potrošnja. Međutim, to je na dugom štapu. Treba sagledati da li bi se nekim dodatnim merama sada mogla izvršiti kupovina od strane Državnih robnih rezervi, ili za potrebe nekih drugih institucija, kako bi se stvorio prostor za obnavljanje ove proizvodnje.” – ističe Keco.
Dakle, jedini spas je u izvozu. A naš sagovornik smatra da bi se moralo na državnom nivou razgovarati sa Kinom u vezi sa većim plasmanom junećeg mesa u tu zemlju, bar dok se ne popravi situacija u turizmu, nakon čega bismo mogli plasirati junad za Tursku, Egipat, Alžir i tako dalje.
