Đubrenje povrtarskih kultura na otvorenom i u plastenicima

0
376
Agrosaveti - Organsko povrtarstvo u selu Gložan 06
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Đubrenje povrtarskih kultura je posebno značajna tema, jer biljke iznose velike količine hraniva iz zemljišta. Zbog toga đubrenju ovih kultura treba posvetiti posebnu pažnju, naročito kod uzgoja u zaštićenom prostoru.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Zajednička karakteristika svih povrtarskih kultura je slabije razvijen korenov sistem koji se uglavnom razvija u površinskom sloju, tako da se povrtarske kulture prihranjuji 2-3 puta, a neke i češće. Sve povrtarske kulture imaju izražene zahteve za kalijumom.

Za đubrenje zemljišta u povrtarskoj proizvodnji poželjno je koristiti organska đubriva. Najveći značaj ima stajnjak, i potrebno je koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Poluzgoreli stajnjak se može koristiti za osnovno đubrenje u jesen pod kulture koje se sade u proleće. Ukoliko se stajnjak unese neposredno pre setve ili sadnje treba koristiti dobro zgoreli stajnjak. Prilikom obračuna đubriva treba uzeti u obzir i sadržaj hraniva iz stajnjaka.

Sultan 1120x180

U tabeli je prikazan sadržaj hraniva u organskim đubrivima.

tabela
Sadržaj hraniva u organskom đubrivu

U sledećoj tabeli je prikazan koeficijent korišćenja hraniva iz stajnjaka po godinama, u zavisnosti od tipa zemljišta.

LG 1120x185px
tabela 12
Koeficijent iskorištavanja hraniva iz stajnjaka po godinama.

Nitrati u povrću

Biljkama je azot neophodan uglavnom za izgradnju proteina (prosečni sadržaj azota u proteinima povrća iznosi 6,25%). Postoji međutim i veliki broj drugih jedinjenja koja sadrže azot, kao npr. hlorofil, genetski materijal i veliki broj jedinjenja koji obezbeđuju raznovrsnost ukusa, boja i mirisa povrća.

PROČITAJTE I...  Kako se snalaze proizvođači sada kada nema pijaca?

Azot se od strane biljaka usvaja korenom uglavnom u vidu nitratnog jona, i manjim delom u vidu amonijačnog jona. Usvojeni nitrati se u biljnom organizmu u toku procesa metabolizma transformišu u druga jedinjenja.

Neoram 1120x1080

Đubrenje većim količinama azota utiče na povećanje sadržaja nitrata u biljkama. Pri tome biljke ne razlikuju da li nitratni azot potiče iz mineralnih đubriva, ili je on nastao mineralizacijom organske materije. Prema tome povišen sadržaj nitrata u povrću može biti i rezultat jačeg đubrenja organskim đubrivima.

Nedostatak svetlosti i niže temperature utiču na smanjeni intenzitet metabolizma i prometa nitrata, tako da dolazi do njegove akumulacije u biljkama. Biljka usvaja nitrate i tokom noći, ali zbog nedostatka fotosinteze dolazi do njegovog nagomilavanja tako da je u jutarnjim satima njegov sadržaj u biljkama najveći. Ovaj višak nitrata se razgradi do podneva. Pri oblačnom vremenu i niskom intenzitetu svetlosti, ovaj višak nitrata se zadržava u biljkama. Što manje svetlosti biljka ima na raspolaganju, veće je nagomilavanje nitrata.

Timac AGRO Tečna đubriva

Sadržaj nitrata zavisi i od faze razvoja biljke. Tokom vegetativnog rasta mnogo je intenzivnije usvajanje nitrata nego u fiziološkoj zrelosti. Dakle povrće koje se bere pre njegove fiziološke zrelosti (npr. zelena salata, spanać) sadrži uvek više nitrata.

PROČITAJTE I...  Od njive do pijace cene povrća višestruko se povećaju

U tabeli je prikazan sadržaj nitrata u pojedinom povrću (prema Venteru).

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01
tabela 10
Sadržaj nitrata u pojedinom povrću

Kada je u pitanju đubrenje povrća azotom, treba imati na umu da se povrće proizvodi uglavnom u uslovima navodnjavanja, i da nema razvijen koren kao ratarske kulture. Najveće količine azota se unose startno pre setve i rasađivanja, i u nekoliko prihrana. Ovo se čini iz razloga što je nitratni jon vrlo pokretljiv u zemljištu, kako bi se izbegli njegovi gubici ispiranjem.

Što se tiče fosfora, prema analizama zemljišta iz zaštićenog prostora koje su rađene u poslednjih desetak godina, sadržaj fosfora je uglavnom štetan, >100 mg/100g zemljišta, tako da treba voditi računa da ne dođe do njegovog prekomernog unosa, jer višak fosfora utiče na slabije usvajanje mikroelemenata (gvožđe). U slučaju njegovog visokog sadržaja, preko 40 mg/100g, treba izostaviti njegovo unošenje.

Na dobro obezbeđenim zemljištima treba unositi samo onoliko fosfora koliko se iznosi prinosom.

Kalijum je vrlo značajan u ishrani povrća i njegovo iznošenje iz zemljišta je, takođe, vrlo značajno.

U tabeli  je prikazano unošenje kalijuma u zavisnosti od njegovog sadržaja u zemljištu, a što je utvrđeno ranijom analizom zemljišta:

PROČITAJTE I...  Plastenička proizvodnja povrća u selu Ševarice
tabela 13
Procena unošenja kalijuma u zemljište

Tekst: Dipl.inž. Damir Varga, PSSS „Subotica“

Prethodni tekstSrpski mladi inovatori osmislili ekološku antivaroznu košnicu
Sledeći tekstMladi na selu: Umesto karijere u gradu odabrao da gaji duvan i jagode

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime