Selo Glogonj je veoma dobro poznato po vrsnim povrtarima. Ovoga puta obišli smo parcele našeg domaćina, predsednika Udružena povrtara, Danaila Vučkovskog, na kojima je ove godine fokus bila proizvodnja boranije.
“Boraniju radimo tradicionalno, ne na velikim površinama, zato što pratimo plodored. Najmanje četiri godine treba da prođu kako bi boranija došla na istu parcelu. Boranija je dosta nežna, te zahteva puno pažnje, a pre svega puno rada, zbog berbe.” – kaže naš domaćin, Danail.
Danail ove godine boraniju ima na oko 20 ari, pola je puterica, a pola šarena. Iako joj je obezbedio sve ono što joj je neophodno, vremenske prilike ne idu na ruku proizvodnji ove vrste povrća.
“Ova godina je baš teška za proizvodnju boranije. Počev od proleća. Ova boranija je bila pod agrilom, što je pomoglo prilikom onih niskih temperatura. Ali to je daleko od optimalnih uslova za njen razvoj. Posle je došla suša, sa visokim temperaturama, a ono što je bilo izuzetno nepovoljno to je ovaj vruć vetar koji i danas duva.” – priča nam Danail.
Kalcijum i voda sada najbitniji
Ona sada zahteva dosta vode i kalcijuma, dodaje Danail, a neophodna je i adekvatna zaštita, naravno, sa praćenjem karence pod obavezno.
“Da bi se sačuvao cvet i lisna masa, potrebno je da se koriste aminokiseline, biostimulatori, kako bi se prebrodio ovaj stresan period. Dosta cvetova je otpadalo zbog ovog vetra. Inače, ako se održi dobro možete imati 7-8 berbi na puterici. Šarenu sam sejao nešto kasnije, pa će prva berba biti krajem avgusta.” – kaće naš sagovornik.
Ove godine naš domaćin je u proizvodnji boranije po prvi put ugradio sistem kap po kap, što mu se pokazalo veoma dobro.
Prinos boranije
Što se prinosa tiče oni variraju naravno od godine do godine. Ako joj date sve što treba i ako vas vreme posluži, prinosi mogu biti daleko veći od očekivanih.
“Ona može da se bere do prve slane. Beremo je jednom nedeljno. Neki standard je da po kilogramu semena imate 200-250 kilograma roda, ja obično imam puno više od toga, od 400-450 kilograma. Što se tiče površine, pa oko 20 ari mi se pokazalo optimalno, da mogu da stignem sve da odradim.” – ističe Danail.
Što se tržišta tiče, naš domaćin svu boraniju plasira na kvantašu u Beogradu. “Tamo se traži. Obično je do Petrovdana cena u padu, a nakon toga kreće da raste“, kaže Vučkovski.
Osim boranije, Danail ove godine imao i mladi luk u tri etape, rotkvicu, kukuruz šećerac, patlidžan, kupus i karfiol. Inače, on na jednoj parceli svake godine ima najmanje dve kulture, nekada i tri, kako bi sa jedinice površine izvukao maksimum.
