Božur je višegodišnaj biljka i gaji sa na jednom mestu 10-15 godina. Krase ga raskošni cvetovi koji su najlepši ukras bašta i domova u proleće. U nastavku je osnovno uputstvo za njegov uzgoj.
Božur je veoma tražena vrsta cveća za kreiranje cvetnih aranžmana i buketa za različite namene. Može biti zeljasta grmolika biljka ili drvenasti listopadni grm. Cvetovi mogu biti bele, roze, žute, ljubičaste i cvene boje i mogu biti dosta veliki. Listovi su srednje do tamno zelene boje, ponekad srebrno, plavkasto ili sivo zeleni. Drvenaste vrste mogu da rastu u visinu 1-2 metra.
Božur je otporan na niske temperature i dobro prezimljava u našim klimatskim uslovima. Uspeva na slabo kiselim i plodnim zemljištima sa umerenom vlagom (ne voli mnogo mokru zemlju). Zato su padine i uzdignete leje idealne. Zeljastom božuru je potrebno minimum 5-6 sati sunca. Drvenasti zahteva polusenku, 3-4 sata sunčeve svelosti. Potpora je potrebna da ne bi cvetovi polegli posle jače ili duge kiše.
Božur se sadi isključivo u jesen (od sredine septembra do sredine oktobra), a sadi se u rupe dubine 50 cm i širine 60 cm. U rupe se stavlja drenažni sloj od šljunka i dodaje se NPK 10:10:10. Na đubrivo ide sloj zemlje, pa se tek onda sadi. Razmak između biljaka treba da je oko 1m. Ako je reč o zeljastom, vrh pupoljka treba zasaditi na dubinu od 5 cm. Kod drvenastog, kalemljeno mesto treba da bude ispod površine zemlje 10-15 cm. Nakon sadnje zaliti zemlju.
Nega i održavanje božura
Kod uzgoja božura potrebno je raditi zaštitu od korova i bolesti, okopavanje i prihranu od treće godine u proleće, a može se koristiti NPK 5:10:10. Nakon cvetanja tokom leta može se prihraniti organskim đubrivom sa većim sadržajem azota.
Što se tiče zalivanja, potrebno je na proleće ako nema kiše bar 2 nedelje. Takođe, duboko zalivanje je potrebno tokom leta i nakon cvetanja, kako bi se obezbedila bujnost biljke naredne godine.
Prema savetima dip ing. Jorgovanka Vlajkovac iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, prve godine uzgoja neophodno je da se uklone svi cvetni pupoljci kako bi se stimulisao rast nadzemnih i podzemnih vegetativnih organa. Druge godine se ostavlja samo jedan do dva cveta po biljci. Tek u trećoj godini i u narednim godinama odstranjuju se postrani izdanci i ostavljaju se 5-7 cvetova po biljci.
Uvele cvetove treba redovno uklanjati. Što se tiče orezivanja, kod drvenastih vrsta orezuju se samo grane koje prepliću da bi se obezbedila bolja provetrenost i to se radi u kasnu zimu, kada je biljak u fazi mirovanja.
Što se tiče bolesti i napada štetočina, mrave ćete sigurno videti jer se hrane nektarom iz cveta, ali uglavnom ne prave štetu. Ukoliko se pojave bolesti, treba konsultovati struku ili iskusne baštovane, nikako primenjivati fungicide na svoju ruku.
Berba i razmnožavanje
Berba cvetova se obavlja od maja do juna. U zavisnosti od sorte berba traje 2-5 nedelja. Cvetovi mogu da se čuvaju 2-5 stepeni Celzijusovih (u hladnjači) i do 14 dana.
Ako je reč o zeljastom božuru, kada stabljike postanu braon i odrvene treba orezati biljku do nivoa zemlje. To se može uraditi na kraju proleća ili pre prvog jakog mraza.
Kada je reč o razmnožavanju, može se obaviti deobom bokora, reznicama ili kalemljenjem. Deoba bokora se obavlja u jesen i bokor mora da ima bar 3 vegetativna vrha. Reznice se uzimaju nakon što biljka precveta, a kalemljenje drvenastih vrsta se obavlja u avgustu. Ukoliko se razmnožava semenom, treba znati da će nova biljka biti različita u odnosu na roditelja i da će biljka cvetati tek nakon 5 godina.
