Bez obzira da li paradajz gajite u bašti ili na terasi, uvek se javlja ista dilema: da li paradajz sme da se prska vodom po lišću? U ovom članku rešavamo tu delemu.
Orošavanje sobnih biljaka može da donese koristi za njihovo zdravlje, ali iste smernice ne biste trebali da koristite na paradajzu i drugim povrtarskim kulturama koje se uzgajaju na otvorenom.
Orošavanje lišća paradajza dovodi do pojave viška vlage. Ukoliko su visoke temperature, a vi stalno kvasite lišće, to može da izazove gljivične bolesti, poput plamenjače. Ovo je, ujedno, najčešća bolest paradajza koja napada listove, stabljike i plodove. Veoma se brzo širi.
Orošavanje lišća paradajza treba izbegavati i zalivati biljke samo po bazi. Najbolje je zalivati rano ujutro. Ukoliko niste u mogućnosti, možete i uveče.Ako možete da nabavite sistem kap po kap, to će biti idealno zalivanje.
Pravilno zalivanje paradajza
Kada zalivate paradajz, zalivajte po bazi (zemlju) radite to polako kako bi voda otišla što dublje. To će stimulisati rast korena i pomoći biljkama da izdrže visoke temperature i suv vazduh tokom leta.
Nikako nemojte zalivati paradajz tokom dana. Ukoliko je pretoplo kada zalivate biljke, sunce može da zagreje vodu i da sprži lišće biljaka. Takođe, mogu da se pojave razne bolesti kojima vlaga i visoka temperatura odlično odgovaraju za rast i razvoj. Dakle, paradajz se zaliva po bazi, nikako po lišću.
Odlična tehnika za čuvanje vlage je malčiranje. Klikom na link možete da saznate koji je najbolji malč za paradajz. Na ovaj način se hladi zemlja i duže zadržava voda u zemlji, što će i da vam smanji broj zalivanja i uštedi vodu.
Ono što mnoge zbunjuje i zašto se stalno ponavlja dilema oko orošavanja lišća paradajza je folijarna prihrana i zaštita. To je prihrana ili zaštita biljaka preko lista. Međutim, to nije velika količina vode i ne radi se često. Upravo zaštita od plamenjače se radi folijarno, ali uglavnom odmah nakon kiša. Ako pada kiša, a napolju je toplo, to su idealni uslovi da se pojavi plamenjača.
Postoji veštačka, kao i prirodna prihrana i zaštita, poput mleka. Ona se izvodi samo nekoliko puta u toku celokupne vegetacije povrća, a povećava otpornost biljaka na različita oboljenja i dejstva štetočina. Takođe, povećava kvalitet plodova i prinos.
