Crvena, žuta, narandžasta, zelena, braon ili ljubičasta. Pečena pohovana ili punjena. Slatka, ljuta ili kisela. Paprika je apsolutna kraljica trpeze. Prebogata je vitaminom C. Sadrži ga i do 4 puta više u odnosu na pomorandžu. Bilo da je po klasifikaciji voće ili povrće, od paprike možemo napraviti, verovali ili ne, preko 800 različitih jela. Kao i većina dobrih stvari, slučajno je pronađena, ali je na našu sreću jedna od prvih odomaćenih kultura u Srbiji. Ni jedna svetska kuhinja ne može se zamisliti bez nje, a procenjuje se da na našoj planeti postoji oko 50.000 vrsta gajenih paprika. Divljih vrsta ima još i više, pogotovo u njihovoj postojbini – Centralnoj i Južnoj Americi. Samo u Meksiku gaji preko 140 različitih vrsta ljutih papričica.
Kako legenda kaže, Kolumbo nije bio u zabludi samo oko kontinenta koji je pronašao, već je i za papriku. Bio ubeđen da je plod crnog bibera, pa je od tada, pa sve do danas zadržala “pogrešno” ime po biberu (peper – paprika). Sa svojim univerzalnim imenom koje se koristi širom sveta, paprika i kod nas u Srbiji zauzima više nego značajno mesto.
Da i ne pominjemo da nam je ajvar koji se od paprike pravi, broj 1 zimnica na trpezama. Kad smo već kod ajvara, svakako da je najbolji onaj koji se pravi od Kurtovske kapije. Jedne od najpoznatijih sorata paprike kod nas. Pored crvenih, šiljih paprika, u velikoj meri gajimo i babure, paradajz paprike, kao i feferone.
Ono što je svakako najvažnije to je da se proizvodnja obavlja na lakom i peskovitom zemljištu. U predelima bez kasnih mrazeva, u plodoredu i svakako tamo gde ima dostupne vode za navodnjavanje. Podložna mnogim bolestima i velikom broju štetočina, zahteva punu pažnju kada je u pitanju zaštita, bez obzira da li je gajimo na otvorenom polju ili u zaštićenom prostoru.
U Srbiji su među proizvođačima dosta popularne bele paprike zbog svoje univerzalnosti. Koriste se za pečenje, punjenje, prženje i konzerviranje. Bele paprike se i prve pojavljuju na tržištu, dok tamnije paprike proizvođači izbegavaju, iako se kasnije mogu koristiti za preradu.
Šta je potrebno za dobru isplativost?
Ukoliko biljka ima 7 plodova koji su prosečno teški od 100 – 150 gr, to znači da takva biljka ukupno rodi od 800 – 900 gr paprika. Ukoliko sadimo 80.000 biljaka po ha, to je minimum 64 tone roda. Takav prinos apsolutno opravdava rentabilnost proizvodnje i ostvaruje profit.
Kad je crvena paprika u pitanju, u Srbiji se proizvede u količini od preko 3.000 tona, koje uglavnom prodamo na svetskom tržištu. Među njima je lider čuvena Martonoška začinska paprika, koja je jedna od najboljih u svetu po boji, aromi i ukusu.
Da li ste znali da je mađarski naučnik Đerđ pre 80 godina dobio Nobelovu nagradu za otkriće vitamina C, koji je izolovao upravo iz začinske paprike iz sela Martonoš?!
Dipl. ing. Maja Urošević
Adama Srbija
