Često se pitamo zbog čega u Srbiji u marketima i na pijacama uglavnom u ponudi imamo beli luk iz Kine, kada znamo da je naš domaći mnogo boljeg kvaliteta. Odgovor je jednostavan. Nema ga dovoljno, jer nema većih površina i dovoljno povrtara koji ga proizvode. Ulaganje u beli luk je veliko, ali i zarada.
Možda ta početna ulaganja obeshrabruju da se više poljoprivrednika opredeli za njegovo gajenje.
Domaća selekcija instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu u ponudi ima čuveni „Bosut“ koji se sadi u jesen i koji je stvoren u našim agroekološkim uslovima, i maksimalno je prilagodjen ovom području. Odlikuje se krupnim i ujednačenim čenovima sa 38% suve materije. Lukovice su kompaktne, pljosnato-okruglog oblika, bele boje, težine oko 60 grama, broj čenova je od 8 do 10. Pogodan je za industrisku preradu i svežu upotrebu.
Semenska proizvodnja belog luka
U celom Banatu ima samo 5 povrtara koji se bavi semenskom proizvodnjom Bosuta i koji predaju institutu u Novom Sadu. Za jesenji beli luk oktobar je pravi mesec za sadnju. Optimalan rok je od 5.10. do 25.10. Međutim, osim u jesen, beli luk može da se posadi i na proleće. Malo je drugačija nega, o čemu smo pisali u članku tajne uzgoja vrhunskog prolećnog belog luka.
Pored belog luka, veliko interesovanje vlada i za crnim lukom, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.
U Srbiji se beli luk uzgaja uglavnom u domaćinstvima na malim površinama od 10-30 ari ili najviše do jednog hektara. Iako može da donese lepu zaradu belog luka još uvek nema u količini koja bi bila dovoljna domaćem tržištu. Pre par godine ukupna proizvodnja bila je na oko 8 hiljada hektara. Međutim, poslednjih godinu dana povrtari su uvideli da je gajenje belog luka isplativo, pa se polako povećavaju površine.
Ukoliko bi bilo više povrtara koji izgajaju beli luk , možda bi se smanjio uvoz iz Kine i kupcima ponudio kvalitetan domaći beli luk, koji po jednom hektaru može da donese čistu zaradu od oko 7.000 evra.
