Tritikale: Pogodan za gajenje tamo gde pšenica daje niske prinose

0
948
tritikale zitarica hibrid psenica raz
Foto: Wikipedia

Tritikale je ratarska kultura – žitarica, nastala ukrštanjem pšenice i raži. Izrazito je vredna biljna vrsta. Uspeva na siromašnim zemljištima, otporan je na visoke i niske temperature, ima visoku rodnost zelene mase i visok potencijal proizvodnje zrna.

Orius 1120x1080

Tritikale pripada familiji trava (Poaceae) rodu Tritikale. Plod je zrno koje je po površini smežurano. Od pšenice, tritikale je nasledio veći procenat ozrnjenosti, boju zrna, pleva i plevica. Po aminokiselinskom sastavu prevazilazi pšenicu, a raž po kvalitetu zrna i brašna.

Zrno se koristi za pravljenje hleba, ali je i vrlo vredna koncentrovana stočna hrana. Naime, zrno je bogato proteinima posebno aminokiselinom lizinom, dragocenom za ishranu stoke. Udeo proteina u zrnu tritikalea je veći za 1,5% u odnosu na nivo proteina u pšenici i 4% u odnosu na raž.

Agil 1120x180

Takođe, tritikale se koristi za proizvodnju zelene mase za ishranu stoke. Može se koristiti za pašu, seno i spravljanje silaže, senaže u čemu ima veliku vrednost. Pored toga, može se koristiti za proizvodnju travnog brašna, travnih briketa i granula.

U našim proizvodnim uslovima, tritikale predstavlja dobru krmnu kulturu u brdsko-planinskim mestima, gde je uzgoj ozime pšenice ili ječma jako nesiguran. Pored toga, ova biljka je pogodna za gajenje na mestima gde pšenica stalno daje niske prinose i loš kvalitet zrna. Na peskovitom zemljištu može da zameni ječam i ovas.

PROČITAJTE I...  Savremene mašine neophodne za uspešno ratarenje: Kako do njih doći?

Glavne osobine

  • Sposobnost uspevanja na siromašnim zemljištima,
  • Otpornost na niske i visoke temperature,
  • Otpornost na sušu,
  • Visok potencijal proizvodnje zrna,
    (tamo gde je pšenica dala 2.5 t/ha zrna tritikale je dao oko 6 t/ha prinosa)
  • Visoka rodnost zelene mase.

Vreme setve

Za setvu se koristiti zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti i čistoće. Setva ozimih sorti je početkom oktobra, dok jare treba sejati rano, krajem februara, početkom marta. Setva se obavlja sejalicama u redove na 10-12cm, dubinu 4-6cm i pri tome se koristi orjentaciono oko 200kg/ha semena.

Uslovi za uzgoj

U pogledu uspevanja tritikale ne zahteva posebne uslove. U područjima sa suvim letima i oštrim zimama kao i na kiselim zemljištima, tritikale u prinosima prevazilazi roditelje. Za klijanje semena potrebna je temperature minimum 1-2 stepena. Otporan je i na niske i na visoke temperature.

Za vodom ima umerene potrebe, aodlikuje se povećanom otpornošću prema suši. Kritičan period u ovompogledu je faza vlatanja, a naročito 5-10 dana pred klasanje. U sušnim godinama,kada u vegetacionom periodu ne budeviše od 250mm padavina daje zadovoljavajuće rezultate.Najbolji rezultati u proizvodnji tritikalea se postižu na plodnim zemljištima, ali i na manje plodnim,tritikale daje zadovoljavajuće prinose.

PROČITAJTE I...  Zbog klimatskih promena ostajemo bez piva?

Gajenje, nega i žetva

Tritikale treba gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi su okopavine koje napuštaju rano zemljište i omogućuju blagovremenu obradu zemljišta (krompir, soja, grašak, pasulj), a sam tritikale je dobar predusev za okopavine. Ako je kukuruz predusev, treba da bude kraće vegetacije kako bi ga bilo moguće ranije obrati.

Obrada zemljišta se sastoji iz osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta. Osnovna obrada obavlja se nakon uklanjanja preduseva, što ranije u jesen na dubinu 20-30 cm. Predsetvenu pripremu treba obaviti neposredno pred setvu sa ciljem da se stvore što povoljniji uslovi za kvalitetnu setvu.

Za đubrenje se koriste organska i mineralna đubriva.
Za proizvodnju 100 kg zrna i odgovarajuće količine slame potrebno je:
*2,5kg N
*oko 0,7-0,8kg P
*2,5-3kg K.
Orjentacione norme mineralnih đubriva su:
*50-100 kg/ha N
*40-70 kg/ha P
*oko 40-50 kg/ha K.
Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva se daje pod osnovnu obradu, kao i pola količine azotnog đubriva, dok se ostatak azotnog đubriva primenjuje u prihranjivanju.

Od mera nege koristi se valjanje, ukoliko je setva obavljena na suvom zemljištu. Valjanje useva obavlja se u rano proleće i ima zadatak da izvrši uspostavljanje veze površinskog sloja zemljišta koji se podlubio sa ostalim delom zemljišta. Takođe, u rano proleće se obavlja i drljanje koje ima za cilj razbijanje obrazovane pokorice.

PROČITAJTE I...  Bački ratari: Ni subvencije od 500 evra/ha nas neće spasiti, ako cena pšenice bude niža od 20 dinara

U obavezne mere nege spadaju prihranjivanje azotnim đubrivima i zaštita od korova, bolesti i štetočina. Navodnjavanje je vrlo važna mera koja doprinosi stabilizovanju i povećanju prinosa. Ako je usev izložen uticaju površinskih voda usled obilnih padavina, vrši se kopanje kanala.

Žetva se obavlja na kraju voštane zrelosti, jednofazno, kombajnom. Ukoliko je količina vlage u požnjevenom zrnu iznad 14 posto ono se dosušuje, a potom skladišti u ambare i silose.

Autorka teksta: dipl. ing. Snežana Stojković-Jevtić 

Prethodni tekstIPARD podsticaji: U februaru javni poziv za kupovinu traktora
Sledeći tekstBesplatno seme: Posadite KAMILICU iz KESICE ČAJA

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime