Tritikale je ratarska kultura – žitarica, nastala ukrštanjem pšenice i raži. Izrazito je vredna biljna vrsta. Uspeva na siromašnim zemljištima, otporan je na visoke i niske temperature, ima visoku rodnost zelene mase i visok potencijal proizvodnje zrna.
Tritikale pripada familiji trava (Poaceae) rodu Tritikale. Plod je zrno koje je po površini smežurano. Od pšenice, tritikale je nasledio veći procenat ozrnjenosti, boju zrna, pleva i plevica. Po aminokiselinskom sastavu prevazilazi pšenicu, a raž po kvalitetu zrna i brašna.
Zrno se koristi za pravljenje hleba, ali je i vrlo vredna koncentrovana stočna hrana. Naime, zrno je bogato proteinima posebno aminokiselinom lizinom, dragocenom za ishranu stoke. Udeo proteina u zrnu tritikalea je veći za 1,5% u odnosu na nivo proteina u pšenici i 4% u odnosu na raž.
Takođe, tritikale se koristi za proizvodnju zelene mase za ishranu stoke. Može se koristiti za pašu, seno i spravljanje silaže, senaže u čemu ima veliku vrednost. Pored toga, može se koristiti za proizvodnju travnog brašna, travnih briketa i granula.
U našim proizvodnim uslovima, tritikale predstavlja dobru krmnu kulturu u brdsko-planinskim mestima, gde je uzgoj ozime pšenice ili ječma jako nesiguran. Pored toga, ova biljka je pogodna za gajenje na mestima gde pšenica stalno daje niske prinose i loš kvalitet zrna. Na peskovitom zemljištu može da zameni ječam i ovas.
Glavne osobine
- Sposobnost uspevanja na siromašnim zemljištima,
- Otpornost na niske i visoke temperature,
- Otpornost na sušu,
- Visok potencijal proizvodnje zrna,
(tamo gde je pšenica dala 2.5 t/ha zrna tritikale je dao oko 6 t/ha prinosa) - Visoka rodnost zelene mase.
Vreme setve
Za setvu se koristiti zdravo, deklarisano seme visoke klijavosti i čistoće. Setva ozimih sorti je početkom oktobra, dok jare treba sejati rano, krajem februara, početkom marta. Setva se obavlja sejalicama u redove na 10-12cm, dubinu 4-6cm i pri tome se koristi orjentaciono oko 200kg/ha semena.
Uslovi za uzgoj
U pogledu uspevanja tritikale ne zahteva posebne uslove. U područjima sa suvim letima i oštrim zimama kao i na kiselim zemljištima, tritikale u prinosima prevazilazi roditelje. Za klijanje semena potrebna je temperature minimum 1-2 stepena. Otporan je i na niske i na visoke temperature.
Za vodom ima umerene potrebe, aodlikuje se povećanom otpornošću prema suši. Kritičan period u ovompogledu je faza vlatanja, a naročito 5-10 dana pred klasanje. U sušnim godinama,kada u vegetacionom periodu ne budeviše od 250mm padavina daje zadovoljavajuće rezultate.Najbolji rezultati u proizvodnji tritikalea se postižu na plodnim zemljištima, ali i na manje plodnim,tritikale daje zadovoljavajuće prinose.
Gajenje, nega i žetva
Tritikale treba gajiti u plodoredu. Najbolji predusevi su okopavine koje napuštaju rano zemljište i omogućuju blagovremenu obradu zemljišta (krompir, soja, grašak, pasulj), a sam tritikale je dobar predusev za okopavine. Ako je kukuruz predusev, treba da bude kraće vegetacije kako bi ga bilo moguće ranije obrati.
Obrada zemljišta se sastoji iz osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta. Osnovna obrada obavlja se nakon uklanjanja preduseva, što ranije u jesen na dubinu 20-30 cm. Predsetvenu pripremu treba obaviti neposredno pred setvu sa ciljem da se stvore što povoljniji uslovi za kvalitetnu setvu.
Za đubrenje se koriste organska i mineralna đubriva.
Za proizvodnju 100 kg zrna i odgovarajuće količine slame potrebno je:
*2,5kg N
*oko 0,7-0,8kg P
*2,5-3kg K.
Orjentacione norme mineralnih đubriva su:
*50-100 kg/ha N
*40-70 kg/ha P
*oko 40-50 kg/ha K.
Celokupna količina fosfornih i kalijumovih đubriva se daje pod osnovnu obradu, kao i pola količine azotnog đubriva, dok se ostatak azotnog đubriva primenjuje u prihranjivanju.
Od mera nege koristi se valjanje, ukoliko je setva obavljena na suvom zemljištu. Valjanje useva obavlja se u rano proleće i ima zadatak da izvrši uspostavljanje veze površinskog sloja zemljišta koji se podlubio sa ostalim delom zemljišta. Takođe, u rano proleće se obavlja i drljanje koje ima za cilj razbijanje obrazovane pokorice.
U obavezne mere nege spadaju prihranjivanje azotnim đubrivima i zaštita od korova, bolesti i štetočina. Navodnjavanje je vrlo važna mera koja doprinosi stabilizovanju i povećanju prinosa. Ako je usev izložen uticaju površinskih voda usled obilnih padavina, vrši se kopanje kanala.
Žetva se obavlja na kraju voštane zrelosti, jednofazno, kombajnom. Ukoliko je količina vlage u požnjevenom zrnu iznad 14 posto ono se dosušuje, a potom skladišti u ambare i silose.
Autorka teksta: dipl. ing. Snežana Stojković-Jevtić
