Iskustva ratara: Sve je teže nabavljati novu poljoprivrednu opremu

0
126

Vladimir Molnar jedan je od mladih poljoprivrednika koji je ostao na svom imanju u Đurđevu, nastavivši porodični posao. Kada mu se, pre 15 godina, otac razboleo, morao je da na sebe preuzme sve obaveze. Od zemlje poseduje oko 52 hektara, gde gaji soju, pšenicu i kukuruz. Kako kaže, pošto je nov u svemu tome, rado privata savete starijih ljudi od kojih pokušava da nauči što više.

Adama Maganic 1120x180

Vladimiru u poslovima pomaže Branislav Saznić, diplomirani inženjer poljoprivrede. Branislav je u penziji već četiri godine. Na svom imanju seje pšenicu, kukuruz i nešto povrća.

U trenutku kada smo snimali prilog, žetva soje je bila završena, a kukuruz je bio pri kraju, dok je žetva pšenice tek počela. Branislav kaže da je bio dug period suše, koji nije pogodovao žetvi.

Web baner Sekator Bayer 1120x180 V01

„Pšenica je prošle godine rano posejana, pa su je u jesen napale bolesti. Kasnije je bila lepa, ali je sve otišlo u slamu, malo u plod. Na proleće smo je prskali, ali ni to nije pomoglo, pa su prinosi pobacili“ – dodaje Vladimir.

PROČITAJTE I...  Žetva soje završena: Prinosi upola manji, cena visoka, a dobit?

On smatra da će zbog suše i potrošnja goriva biti povećana, jer oranje vrše traktori sa  preko 100 konjskih snaga, dok slabiji traktori mogu da rade na slabijim tipovima zemljišta, uglavnom peskuše.

galenika Plavo ulje 1120x180

On smatra da  nicanje nove pšenice može da bude i krajem oktobra i u novembru, čak i u decembru, tako da sve zavisi od vodenog taloga, objašnjava Branislav.

Nove tehnologije u ratarstvu

Što se novih tehnologija tiče Branislav Saznić kaže da su nove tehnologije dobre, ali su finansijski skupe. Ima savremenih traktora, dronova, navigacija i uglavnom ih koriste veća gazdinstva i jači poljoprivrednici koji imaju 100, 200 hektara i više hektara zemlje. Manja gazdinstva, zbog finasija, uglavnom rade sa mašinama koje su bile pre 50 godina, koje nisu loše ni sada, ali – da bi pšenica nikla, sa visokom ili starom tehnologijom, ona će nići, ali tek kad padne dobra kiša.

Adama Forapro 1120x180

„Poljoprivrednik mora imati osećaj za prirodu. Što se tiče vremenskih prilika, od ljudi ništa ne zavisi, tako da se moraju prilagođavati prirodi“ – dodaje Saznić.

PROČITAJTE I...  Nema matematike u proizvodnji pšenice, a ni suncokreta

Od novijih tehnologija, Vladimir kaže da još uvek ne koristi navigaciju, ali da će morati, jer većinom sam radi i ne može sve da isprati. Kaže i da je zbog loših vremenskih uslova, visokih cena tehnologije, a niskih otkupa, sve teže nabavljati novu opremu.

BioPlug 728x90px

Opširnije možete pogledati u video prilogu na početku teksta.

Sagovornici: Vladimir Molnar, poljoprivrednik i Branislav Saznić, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Đurđeva

Prethodni tekstZdravstveno stanje ozimog ječma i pšenice
Sledeći tekstSedamnaesti sajam etno hrane i pića u Beogradu počinje danas

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime