U ishrani domaćih životinja, leguminoze su superiornije u odnosu na druga voluminozna hraniva, a zašto objasnio je dipl. inž. stočarstva Goran Joksić, iz PSSS Kragujevac.
Na našim prostorima najčešće gajene krmne kulutre su crvena detelina, žuti zvezdan, lucerka, kukuruz, krmni sirak, stočni grašak, grahorica, soja, kao i strna žita kao što su raž, ječam, ovas, zatim suncokret, perko, stočni kelj, sudanska trava…
Međutim, leguminoze su najbolje, kako po sadržaju hranljivih materija, procentu iskoristljivosti, ukusu, tako i po tome što su podesne za ishranu gotovo svih vrsta domaćih životinja.
Prednosti leguminoza
Prednosti leguminoza su visoka zastupljenost proteina, kao i dobar kvalitet tih proteina koji u potpunosti zadovoljavaju potrebe muznih krava, junadi u tovu, ovaca, konja, a delimično i nekih kategorija svinja. One u sebi nose visok sadržaj mineralnih materija, naročito kalcijuma, a potom i karotina (provitamina vitamina A), vitamin B2, E i D. Ne treba zanemariti ni visok prinos ukusnog sena ili visokovredne silaže. Na sve to, one su odlični azotofiksatori, što je jako važno za održavanje i poboljšanje plodnosti zemljišta.
Lucerka
Lucerka kao krmna biljka ima posebno mesto među leguminozama. Prvo, otporna je na sušu, drugo ima visoke prinose suve materije i treće, daje velike količine proteina po jedinici površine.
Lucerka ima jako povoljan odnos stabla i lišća koji u ukupnoj masi su u odnosu 50%:50%. Međutim, sa povećanjem broja otkosa, povećava se i udeo lista u ukupnom prinosu. Udeo proteina u lišću je 4/5 dо 3/4.
Najbolje je da se kosi pre samog cvetanja, jer tada ima dovoljno proteina, ali i drugih hranljivih materija. U ranijim fazama udeo proteina je oko 33%, dok je pri formiranju mahovine do 14%. Jedino soja ima približno sličan procenat belančevina kao lucerka, dok ih ostale leguminoze imaju manje.
Važno: Ukoliko se životinje neprestano hrane ovim hranivom, mogu da nastanu problemi u vezi poremećenog odnosa kalcijuma i fosfora. Odnos ova dva minerala u lucerki (kalcijum:fosfor) je 8:1, a poželjan odnos je 2:1.
Ishrana leguminozama
Za ishranu stoke kao zelena hrana, seno, silaža i senaža mogu da se koriste sve leguminoze. Međutim, one mogu da izazovu i negativan efekat, te treba obratiti pažnju. Ako se grla izvedu na ispašu, nenaviknuta na zelenu hranu, mogu da imaju problema sa nadunom.
To se izbegava, tako što se životinje postepeno navikavaju, uzimanjem manjih količina zelene hrane, odnosno mešanjem suve i sveže leguminoze.
Žitarice
Žitarice se ređe koriste kao samostalno krmno hranivo, jer nemaju dovoljnu količinu hranljivih materija u zelenom stanju, ni dovoljno proteina kad počnu da sazrevaju. Kao zeleno hranivo, koriste se u kobinaciji sa stočnim graškom ili grahoricom.
Zeleni kukuruz
Zeleni kukurz se uspešno koristi kao stočna hrana u zelenom stanju, ako se na vreme pokosi, a to je najkasnije do početka metličenja. Zato se cela biljka kukuruza mnogo bolje koristi kao silaža. Dakle, kukuruz se najbolje koristi kao hranivo visoke vrednosti – siliranjem. Masa se silira kada je zrno kukuruza u mlečno-voštanoj fazi.
