Biodinamika – viši nivo organske proizvodnje

0
2620
Agrosaveti - Biodinamika 02

Poslednjih decenija sve teže dolazimo do prirodnih, hemijski netretiranih namirnica, pa ljudi pokušavaju da nekonvencionalnim načinima proizvodnje vrate život istrošenom i kontaminiranom zemljištu.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Agrosaveti - Biodinamika 04

Biodinamika predstavlja inovativnu, sasvim prirodnu metodu uzgajanja biljnih kultura.Takav vid proizvodnje godinama se uspešno primenjuje na plantažama vinove loze u Erdeviku, vinarija „Em Si Si“ i „Imperator“, od čijeg tehnologa-enologa, diplomiranog inženjera Slobodana Šaponje, saznali smo da biodinamika predstavlja stepen iznad organske proizvodnje,  jer omogućava prirodno uzgajanje hrane dok istovremeno leči bolesnu zemlju.

Biodinamika – stepen iznad organske proizvodnje

Ovaj poznati i traženi stručnjak nam, na početku razgovora, pojašnjava da biodinamika nije način proizvodnje već suživot sa prirodom i pristup određenoj biljnoj ili životinjskoj kulturi. Suština je, dodaje on, u jednostavnosti i prirodnosti, imajući u vidu činjenicu da za sve u prirodi postoji neka korelacija između biljaka, životinja i ljudi, a osnova tog odnosa je energija.

Adama Sultan 1120x180

Agrosaveti - Biodinamika 06

Kada je reč o primeni hemijskih preparata, u organskoj proizvodnji se koriste isključivo bakar i sumpor, tako je i u vinogradima vinarija iz Erdevika ali se oni, uz to, rukovode i drugim prirodnim fenomenima, poput mesečevih mena, upravo zbog energetskih uticaja na ukupnu proizvodnju.

PROČITAJTE I...  Udruživanje poljoprivrednika

Slobodan ističe da se u njihovim vinogradima zemlja ne obrađuje mehanički, isključivo se ručno kosi, na identičan način kao pre 100  i više godina. Uz ljubav i pažnju, vinogradi se oplemenjuju i prirodnim kompostima od vinove loze uz dodatak određenih preparata.

Aneri Galenika 1120x185px

Agrosaveti - Biodinamika 05

Najkontroverzniji biodinamički preparat, kako navodi Šaponja, jeste kravlji rog,  koji se puni gnojivom, drži pod zemljom od jeseni do proleća a onda koristi za prskanje. On zbog svoje prirodne strukture ima izuzetnu đubrivnu snagu. Pored roga, koriste se i lekovite tinkture koprive, kamilice, hrasta ili maslačka koji predstavljaju homeopatski vid lečenja zemlje. Pomenutim preparatima, kako ističe, oni u proleće tretiraju vinograde i na taj način „bude zemlju“.

Naš sagovornik dodaje da je pokušao u najkraćem da nam pojasni izuzetno kompleksne osnove biodinamičke proizvodnje, koje je postavio austrijski filozof dr Rudolf Stajner na svojim predavanjima početkom 20.veka. Rasprostranjena je u zemljama Zapadne Evrope a sve više uzima maha i u našolj zemlji. Ali još uvek u nedovoljnoj meri. Razloge za to on vidi u finansijskoj neisplativosti, naročito u nepovoljnim godinama.

PROČITAJTE I...  Širenje organske proizvodnje

Finansijska isplativost

Oni su, kaže u 2014. godini, koja je bila izrazito loša, sa 6 hektara vinograda, koji su stari desetak godina, ubrali svega 4 tone grožđa, što bi za proizvođače koji isključivo žive od toga, bilo finansijski nepodnošlljivo. Kako ističe, primenom ovog vida proizvodnje, svaka treća godina može da bude izuzetno rizična dodajući da ni ova godina nije najbolja u tom pogledu, zbog pojave plamenjače i pepelnice.

Agrosaveti - Biodinamika 03

Prvi su i jedini, kako kaže, koji na svojoj vinovoj lozi koriste zaštitu ozoniranom vodom. Šaponja ističe da je reč o teškoj i zahtevnoj proizvodnji, često i finansijski neisplativoj, te onima koji ne mogu da se uhvate u koštac sa navedenim problemima, ne preporučuje da se upuštaju u to.

Raduje ga činjenica da je, iako još uvek  nedovoljno, i Srbiju zahvatio trend konzumiranja zdravih, organskih, netretiranih proizvoda. Grožđa iz njihovih vinograda, a pre svega vina, prepoznata su kao vrhunska i na inostranom tržištu. Jedini imaju, kako kaže, „zeleni listić“ na flašama, što je prepoznatljiv znak sertifikacije od strane jedne francuske sertifikacione kompanije.

PROČITAJTE I...  Rastvor od belog luka: Savršena zaštita za povrće

Planovi i savet za vinare

Ne treba da jurimo za trendovima zapada, jer ćemo na taj način, kako navodi Slobodan, samo biti loše kopije originala. Bog nam je podario autohtone, stare, izuzetno kvalitetne a zaboravljene sorte grožđa. U narednom periodu, u erdevičkom vinogorju, trudiće se da dominantno budu zasađene pouzdane sorte poput „italijanskog rizlinga“, „sile“ i „graševine“.

Agrosaveti - Biodinamika 01

Namera im je da do naredne godine, sa trenutnih 6 hektara, prošire zasade na 15 hektara na kojima će, uz „Rajnski rizling“, „Pino Noar“, „Merlo“, „Malbek“, „Kaberne Sovinjon“, „Traminac“, isključivo biti zastupljene autohtone sorte grožđa,  jer im je strateški cilj da razvijaju osobenosti Fruške Gore, što je i osnovni savet ovog poznatog vinskog stručnjaka proizvođačima u Srbiji.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstRaznovrsna organska proizvodnja na Čeneju
Sledeći tekstIz kazana u Svrljigu uskoro organska šljivovica

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime