Ako ste ikada prošli putem iz Titela prema Perlezu sigurno vam je pažnju privukle bivolice koje slobodno šetaju na jednom salašu. Reč je o vodenom bivolu, a njihov vlasnik, Živica Matić, kaže da se priča da su na ove prostore došli sa Hunima, te da ih je zapravo doveo Atila Bič Božji. Da li je to tačno ne znamo, ali su svakako bili rasprostranjeniji nego danas, sve dok ih nisu zamenile neke produktivnije rase.
“Vode poreklo od divljeg indijskog bivola koji im je vrlo sličan, samo krupniji. Čitava Azija poseduje vodene bivole, Istočna Evropa, Ukrajina, Moldavija, Ruminija, Tursku da ni ne spominjem. Životinja koja je otporna na sve. Evo neka se javi neki veterinar koji je imao zdrvastveni problem sa nekom bivolicom. Ja sam ih nabavio 2007. godine, a kasnije sam čuo da je i moj deda iz Kumana nekada imao dve bivolice.” – kaže Živica.
Na pitanje koliko njegovo krdo broji jedinki, naš domaćin kaže da nije siguran, ali sigurno blizu 100 grla uživa u ovoj prelepoj prirodi. Kada smo stigli na salaš, stekli smo utisak da smo došli u neki rezervat prirode, ili kao da gledamo jednu od epizoda čuvenog Opstanka, emisije uz koju smo odrastali. Živica kaže da je ovde postignut prirodni balans, u kojem uživa i on i životinje.
“Da, ovde uživamo svi. Kada izađete izvan našeg imanja, tamo u polje, videćete kako je tamo sve sterilno, a čim se vratite ovde shvatate kako ovde život buja. Imamo puno ptica, recimo. Imamo ribu u ovim barama, šarana, imamo patke, ovde postoji jedan prirodan balans. Svi imaju svoju ulogu.” – priča nam naš domaćin.
Vodeni bivol je za pašnjak
Vodeni bivol se drži ekstenzivno. Ovde im je ograđeno oko 15 hektara, a u štale ulaze samo da spavaju, ili tokom zimskih meseci da jedu. Naš domaćin kaže da dok je pašnjak bogat, one ni ne ulaze u štale, iako tamo uvek imaju hrane. Nisu alave, kaže Živica, a ove godine je posejao i engleski ljulj koji bivolice obožavaju.
“One su i zimi napolju, šetaju, uđu samo da jedu, ili ako je baš neka ledena kiša ili nešto slično. Noću spavaju unutra, dok leti vole da spavaju napolju. Kada je pašnjak dobar, one neće ni da ulaze u štalu na dohranu, ne interesuje ih. Prošle godine smo imali 20 hektara italijanskog ljulja, one ga prosto obožavaju. E ove godine smo posejali 13 hektara engleskog ljulja, tu površinu planiram da pretvorim u pašnjak.” – kaže nam Matić.
Što se telenja tiče, bivolice vole da se osame negde u šumarku, pa u nekom trenutku samo dođu sa teletom i pridruže se krdu. Naš domaćin kaže da je do sada video samo jedno telenje, međutim, otkad su se šakali pojavili i bivolice su opreznije.
“Otkad su se šakali pojavili bivolice se sve češće otele bliže štalama, na sigurnijem mestu. Šakal može da ugrozi samo tek rođeno tele, odraslima ne može ništa. Čitavo krdo štiti mladunce, ako primete opasnost. Dosta su divlji, pa im je teško odraditi neophodne mere sa veterinarima, službama.” – dodaje naš domaćin.
Meso jakog inteziteta, sočno i prošarano
Što se steonosti tiče, ako su dobro uhranjene i u dobroj kondiciji, bivolice redovno ostaju steone. Gravidnost im traje 10 meseci i nedelju dana. Tele sa majkom ostaje godinu dana, a tada teži oko 300 kilograma, priča nam Živica. A kada pričamo o tržištu naš domaćin bivole prodaje najčešće novopazarcima, jer se u tim krajevima bivolje meso ceni.
“Ja muške bivolčiće prodajem po ceni simentalca, ako su bikovi dva eura, po toliko dajem i ja. Nemam ja još neke ozbiljnije količine, oko 20 komada godišnje. Kada budem imao više, recimo 50, onda ću možda drugačije razmišljati.” – dodaje Živica.
Subvencije puno znače
Ono što je pozitivno, jesu subvencije, jer je reč o autohtonoj rasi. “Po odraslom grlu, starijem od dve godine, dobijemo 30 hiljada dinara, ako je između šest meseci i dve godine dobijemo 18 hiljada dinara, a za do šest mesici starosti, dobijemo 12 hiljada dinara.” – dodaje Matić.
Čuvena mocarela od bivolicinog mleka
Mnogi kada čuju za bivolice odmah pomisle na mocarelu koja se pravi od njihovog mleka, međutim, naš domaćin ih ne muze, za sada ide na telad, a u planu mu je svakako proširenje stada. “Uživam u ovome, videćemo šta i kako dalje. Imamo kapacitet za oko 300 grla, sigurno.” – kaže Živica.
Nema Živica još uvek jasnu viziju, vreme će pokazati kuda će ga put odvesti, ali jedno je sigurno, turisti svraćaju svakodnevno, bivolice privlače pažnju prolaznika, te će se naš domaćin posvetiti razvoju te priče: ponuditi ljudima obilazak salaša, ponuditi im gulaš i prerađevine od bivoljeg mesa.
Sagovornik: Živica Matić, stočar
