Banatski povrtari željno su iščekivali sunčane dane u junu, kako bi konačno mogli da uđu u svoje zasade. Majske obilne padavine sa gradom, učinile su ih nepristupačnim. Tek sa prvim zracima sunca uspeli su da sagledaju kolike su razmere štete od nevremena. Imre Sarvak iz Mužlje i njegova proizvodnja crnog luka imali su sreće. Led veličine lešnika, samo delimično oštetio je zasade crnog luka na parceli od tri hektara. On kaže da je u njihovom selu sredinom maja palo 300 litara kiše što se može ubrojati u rekordne godine. Led je, kako nam je rekao, na parceli od tri hektara naneo neznatnu štetu tako da mu se to neće znatnije odraziti na prosečno dobre prinose.
Osiguranje useva jedini siguran vid zaštite
Proizvodnja crnog luka porodice Sarvak traje već deceniju. Proizvode na oko 9 hektara obradivih površina, ali do sada nisu pretrpeli ozbiljnije štete. Za sada nisu bili prinuđeni na osiguranje useva, što je jedini siguran način za obeštećenje, smatraju stručnjaci. Zadatak savetodavaca jeste da apeluje na sve proizvođače, naročito na one sa većim brojem hektara, da osiguraju svoju letinu. Stručni saradnik PSSS u Zrenjaninu, Dragan Marković iskoristio je priliku da pozove sve proizvođače, koji su pretrpeli štete od majskog grada da preko pouzdanih osiguravajućih kuća osiguraju svoje parcele. Dodao je i da će im država refundirati 40 posto od osigurane sume. On je još jednom podvukao da je to neminovnost i da boljeg načina zaštite nema.
Ovaj poznati zrenjaninski stručnjak kaže da je srećna okolnost što su Sarvakovi i ove godine zasejali visokootporne sorte crnog luka, te su dobro podnele nedavni grad, koji im je obrao svega 20 posto potencijalnog roda. Po njegovoj preporuci, zbog jakih banatskih vetrova, Sarvakovi su trake na svojim zalivnim sistemima delimično zakopali, što se pokazalo dobrom odlukom.
„Carska bašta“ – garant povrtarima za siguran plasman
Imre kaže da je, uz veliku potražnju na pijacama, glavni razlog zbog kojeg su zadržali luk u svom asortimanu i taj što sama proizvodnja nije zahtevna. Početkom marta su ga posejali, obezbedili mu neophodnu prihranu i navodnjavanje i čekaju da dođe vreme berbe u prvim danima avgusta. Najveći deo posla obavljaju mašinski što im u značajnoj meri pojeftinjuje proizvodnju. Prema njihovim sadašnjim procenama, ove godine očekuju rod od 60 tona po hektaru te unapred prodate namirnice. Sve količine preuzima lokalno Udruženje povrtara „Carska bašta“, koja ga dalje distribuira velikim domaćim trgovinskim lancima.
Subvencije države uvek dobrodošle
Imre Sarvak kaže da su im subvencije države ali i pomoć mađarske Vlade preko Fondacije „Prosperitati“ značajne. Zahvaljujući Fondaciji uspeli su da nabave neophodnu mehanizaciju bez koje je nezamisliva današnja ozbiljnija proizvodnja. Imre takođe naglašava da će moderni povrtari sve više morati da se oslanjaju na tzv. preciznu poljoprivredu. Ona nudi brojne agrotehničke usluge – od prikupljanja najvažnijih podataka o vremenu, stanju zemljišta, useva i kretanju štetočina, do programa koji omogućavaju plansku proizvodnju. Svesni su Imre i njegov brat Oskar značaja kontinuiranog praćenja savremenih tendencija u povrtarstvu i često su posetioci stručnih predavanja i seminara. Nisu zanemarili ni sopstvenu edukaciju. Obojica su apsolventi Poljoprivrednog fakulteta, na smeru Agroekonomija, što je njihovim roditeljima garancija da će i buduće generacije proizvoditi prvoklasni luk, šargarepu, paradajz i krompir u malom banatskom selu Mužlja.
