Maloprodaju u Srbiji očekuju velike promene

0
940
Agrosaveti - Modernizacija maloprodaje 01

Dolazak Lidla na tržište Srbije samo je početak i da u narednom periodu sasvim sigurno možemo da očekujemo modernizaciju maloprodaje i to uglavnom kroz akvizicije i nove investicije, izjavio je za Politiku Miljan Ždrale, šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj za region Jugoistočne Evrope.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

„Očekujemo značajnije investicije i konsolidacije. To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni, tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama EU, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje preko logistike i prehrambene industrije“, kaže Ždrale. On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja ali da je još rano da se o tome govori.

Očekuju nas nove akvizicije i ukrupnjavanja

Agrokor je već dugo tema u regionu. EBRD je bio suvlasnik u toj kompaniji iz koje je, pre svih događaja, većinski izašao 2014. godine. Kako se sada već zna struktura vlasništva, i da su kreditori najveći vlasnici, pretpostavljam da će oni ući u organizovani proces prodaje. Postoje dobri brendovi i kompanije, poput Dijamanta, Frikoma… Niko ne očekuje da će finansijske institucije, kao većinski vlasnici, tu zadržati vlasništvo. To će dovesti do novih konsolidacija u ovom sektoru“, smatra sagovornik Politike.

Adama Sultan 1120x180

On dodaje da se ovakav sled događaja može očekivati u narednih godinu ili dve dana, koliko je potrebno da investitori sagledaju kako će poslovati novi Agrokor, očišćen od loših dugovanja i pod novim menadžmentom. Sa novim vlasnicima, ističe, očekivano dolaze sveže investicije. Jer, ako u maloprodaji ne ulažete u modernizaciju radnji, širenje mreže, logističke centre gubite u odnosu na konkurenciju.

PROČITAJTE I...  Ove nedelje najviše trgovano sojom

„Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju Delez i Lidl“, kaže naš sagovornik. Zbog toga će, smatra, rešavanje pitanja Agrokora na zapadnom Balkanu, a pre svega u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za nove investitore.

Aneri Galenika 1120x185px

„Ukoliko investitorima, bilo finansijski ili strateški, budemo potrebni EBRD je otvoren da bude deo kvalitetnog rešenja s obzirom na to da znamo region, sektor i kompanije“, kaže Ždrale. Evropska  banka već ima iskustva u Srbiji kao manjinski koinvestitor sa prajvat ekviti fondovima kao što je slučaj sa „Mid Evropa partners“ u kompanijama („Imlek“, „Bambi“, „Knjaz Miloš“…). Ističe da uspešnost ovih kompanija pokazuje da takva partnerstva mogu da daju dobre rezultate.

Ukrupnjavanje u konditorskoj i mesnoj industriji

Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u konditorskoj i mesnoj industriji i u uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, EBRD i tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da ponude malim i srednjim preduzećima.

PROČITAJTE I...  Za uređenje kanalske mreže u Vojvodini dodatnih 600 miliona dinara

Na pitanje kako vidi dolazak arapske „Al Dahre“ u Srbiju i kako će se njihovo poslovanje odraziti na domaći agrar, Ždrale kaže da su arapske kao i kineske investicije sve prisutnije u Evropi i da postoji geostrateški motiv za takvo poslovanje a potom i komercijalni. To nisu, kako naglašava, samo privatne kompanije, iza njih uglavnom stoje države, fondovi, banke… Kao primer navodi „Salik fond“ iz Saudijske Arabije, recimo, koji ulaže u agrar i koji je investirao u kupovinu šećerana u Britaniji.

Tako je i sa „Al Dahrom“, dodaje, koja je već poslovala u Srbiji kroz saradnju sa „Rudnapom“ na plantažama jabuka. Oni imaju investicije i u Maroku, Rumuniji…

„To su za nas novi investitori. Ali, ovo je realnost jer hrana i energetika postaju dva izazovna resursa kao posledice geostrateških promena, trendova, migracija, nedovoljno hrane… Dovoljno je što u Kini imate ekspanziju srednje klase što će potpuno da promeni potražnju“, objašnjava predstavnik EBRD-a.

EBRD najveći investitor u Srbiji

Evropska banka za obnovu i razvoj je najveći investitor u srpsku ekonomiju. U prethodnih 17 godina investirala je 4,8 milijardi evra u projekte. Godišnja ulaganja su od 300 do 400 miliona evra u oko 20 projekata u različitim segmentima. Udeo privatnog sektora u ukupnim ulaganjima je oko 60 odsto, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi zapadnog Balkana, gde su investicije uglavnom skoncentrisane u infrastrukturu.

PROČITAJTE I...  Sremci u kruškama prepoznali priliku za profit

EBRD u Srbiji već godinama sarađuje i sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) na nekoliko projekata, koji za cilj imaju unapređenje kvaliteta i kvantiteta primarne proizvodnje, trgovine i izvoza žitarica i uljarica, uvođenje oznake geografskog porekla, kao i pospešivanje međusektorskog dijaloga u toj oblasti i efikasnog zadružnog udruživanja.

Ističe da Srbija, iako pripada zapadnom Balkanu, treba da postavi ciljeve i da se poredi sa ekonomski uspešnim zemljama iz šireg regiona, kao što je Rumunija. Činjenica da je reč o velikoj zemlji od 20 miliona ljudi, da je ona članica EU i agrarna zemlja sa izlazom na Crno more, koja ima značajnu luku Konstanca i na raspolaganju više EU fondova za agrar, što sve pomaže pozitivnoj percepciji investitora. Recimo, berza u Bukureštu je posle varšavske najviše kapitalizovana u centralnoj i jugoistočnoj Evropi sa više od 30 milijardi evra, što omogućava i razvoj lokalnog agrobiznisa kroz alternativne izvore finansiranja.

„Rumunija i Srbija su imale sličan BDP po glavi stanovnika u dolarima 2002. godine. Ali 2017. Rumunija je imala više 80 odsto veći BDP po glavi stanovnika od Srbije. Nadam se da će sa novim investicijama i adekvatnom poslovnom klimom, ovaj sektor zaista postati dugoročno održiv i da će i Srbija i region krenuti da smanjuju ekonomski jaz sa zemljama centrale Evrope“, zaključuje Miljan Ždrale.

Izvor: Agronews, Politika

Prethodni tekstPojačane kontrole veterinarske inspekcije
Sledeći tekstNaelektrisana Tesla voda iz Valjeva uskoro na tržištu

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime