Nedavno održan Beogradski sajam hrane predstavio je sjajne male proizvođače delikatesne hrane. Te male, uglavnom porodične, kompanije tradicionalne proizvode prilagođavaju modernom tržištu, novim mladim potrošačima i sve više ulaze u tržišne niše.
Delikatesni namazi, sir sa tartufima, čvarci, domaći sokovi, med sa voćem, veganski ćevapi, kačkavalj sa aromatičnim začinima, vina… Spisak je prilično dugačak a to su samo neke od đakonija koje su izlagači predstavili posetiocima prvog Beogradskog sajma hrane (Belgrade Food Show) koji je održan u hotelu Crowne Plaza, 5. i 6. novembra.
Utisci sa sajma, kako organizatora, tako i učesnika su veoma pozitivni, a svetu je poslata poruka da hrana svakako jeste jedan od najvećih srpskih brendova.
Sajam je organizovala Asocijacija za promociju srpske hrane uz podršku Projekta za Konkurentnu privredu USAID, a Belgrade Food Show zapravo predstavlja jedan pilot projekat koji je trebalo da pokaže da li u Srbiji postoji interes i tržišni potencijal.
Na dvodnevnom sajmu bilo je između 50 i 60 štandova, na kojima je oko 90 izlagača predstavilo svoje proizvode na bazi voća, povrća, mesa i mlečnih proizvoda.
Srpska industrija prerade hrane
Pored izložbenog dela dvodnevni sajam je krasio i veoma kvalitetni konferencijski sadržaj. Aleksandar Pavlović, direktor USAID Projekta za konkurentnu privredu u svom predavanju na temu trenutne situacije u srpskoj industriji prerade hrane osvrnuo se na period od pre nekoliko godina, i istakao da je preduzetništvo danas u boljem stanju, da su se proizvođači specijalizovali, da stvaramo domaće brendove.
„Sjajni su primeri kompanije Nectar i Bakine tajne koje su počele kao male porodične firme. Danas takvih malih preduzeća u Srbiji ima veliki broj. Ona su bitna jer predstavljaju inovatore na tržištu, mnogo su fleksibilnija, prepoznaju savremene trendove. Te male kompanije tradicionalne proizvode prilagođavaju modernom tržištu, novim mladim potrošačima i sve više ulaze u tržišne niše. Poljoprivreda nije statični sektor, tržište nameće pravila igre i mi moramo da se prilagođavamo tome“, napomenuo je Pavlović.
Prema njegovim rečima, mi i dalje imamo efekat „tako je moj deda radio“. Međutim, ključna stavka je da proizvođači prepoznaju kako funkcioniše tržište i da mu se prilagode. „Na tom putu potrebne su investicije u postojeće i nove kapacitete, zatim vertikalna integracija i udruživanje proizvođača, kao i podrška kreativnom sektoru malih i srednjih preduzeća“, zaklučio je Pavlović.
Belgrade Food Show je završen, ali posao Asocijacije za promociju hrane svakako nije gotov. Kako najavljuju, posle ovog skupa, prvi korak biće pravljenje jakog operativnog plana za sledeću godinu i priprema sledećeg Belgrade Food Show-a.
Izvor: Agronews, ekapija
