200 godina tradicije u pčelarstvu

0
532
Agrosaveti---200-godina-u-pcelarstvu---01
Timac AGRO

BAGREMOVA PAŠA BILA MEDONOSNA

U selu Skrađani kod Šapca upoznali smo pčelara Slobodana Petrovića čija porodica se pčelarstvom bavi čak 200 godina. Staž u pčelarstvu našeg domaćina je zvanično 50 godina, iako je među pčelama od samog rođenja, priča nam Slobodan i ističe da je pčelarstvo prosto u krvi Petrovića.

“Kada su moji preci došli u Mačvu, 1825. godine, sa sobom su doneli košnice. Mačva je bila šumovita, bilo je dosta lipe, hrasta…Od tada su Petrovići u pčelarstvu.” – priča nam Slobodan.

Vertigo-JESENJE-PLAVO-PRSKANJE-1120x180

Broj pčelinjih društava se stalno menja, kaže nam naš domaćin, jer svakog proleća prodaje rojeve ili košnice sa pčelama, ali trenutno ima 150 društava. Slobodan je seleći pčelar, a skoro se vratio sa bagrema gde je kako kaže, solidno prošao, jer je praktično išao na dve bagremove lokacije.

Web-baner-Dekalb-Vertigo-1120x180-V01

Agrosaveti---200-godina-u-pcelarstvu---02

“Ove godine na ovom terenu je bilo jako loše. Mraz je učinio svoje, tako da je pola cveta izmrzlo, a i ono što je cvetalo to nije bilo to. A ja sma bio i u jednom mestu kod Mladenovca, gde je jako dobar teren za bagrem, a tamo je unos bio od 5,5 do 7 kila bagrema po košnici dnevno.” – kaže naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Šarene košnice u selu Poljna

U PČELARSTVU JE NAJVAŽNIJE DOBRO SPREMITI PČELE

Imao je naš domaćin bagremovog meda i prošle godine, kada većina pčelara nije ni vrcala, ili je izvrcala male količine. Ono što Slobodan ističe kao najvažnije jeste imati spremna društva, odnosno pripremu pčela početi na vreme, već tokom avgusta meseca. A zapravo je veoma važno na kakvom medu će pčele prezimljavati, dodaje naš sagovornik.

Biofor baner 728x90

“Od 1. avgusta vi morate da spremate pčele za sledeću sezonu. Ja ih prihranjujem šećernim sirupom. One tada imaju 10 kilograma prirodnog meda, pa im vi dodajete šećerni sirup. To nije kvalitetna hrana da prave leglo, ali one to troše upravo u novembru, decembru, januaru i februaru, kad još nema legla u košnici. Važno je i kakav je to med koje one tih meseci troše. To mora biti lako svarljiv med, tako da one mogu da izdrže tri meseca da ne izlaze na pročisni let. Tako da ja nemam problema ni sa nozemozom. Za razliku od pčelara čije pčele zimuju na raznim poznim medovima, kao što je od bršljena, od ritske paše, ili na šumskom medu, to je katastrofa za pčele.” – ističe Slobodan.

PROČITAJTE I...  Uvezli jeftin med iz Moldavije

Agrosaveti---200-godina-u-pcelarstvu---03

NA SUNCOKRET VIŠE NIKADA

Slobodan je ranije sezonu završavao na suncokretu, ali je odustao pre deset godina. Eventualno nekada pristane da pčele odveze na semenski suncokret, ali na merkantilni, kaže, neće više nikada.

“Puno je bilo i još uvek ima trovanja zbog upotrebe neonikotinoida, iako zakon kaže da je to zabranjeno. Pčele onda uginu, jer ne znaju da se vrate kući, a i kad se vrate taj polenov prah nije dobar. A ja se pitam kakvo je i to ulje od suncokreta čije je seme tretirano neonikotinoidima.” – dodaje naš sagovornik.

EDUKOVATI POTROŠAČE

Sa prodajom naš domaćin nema problema. Tokom 5 decenija u pčelarstvu stekao je stalne mušterije, a s obzirom na veličinu njegove proizvodnje, dosta meda proda i na veliko. Cene variraju, ali kada se uproseče spomenuta dva načina prodaje, priča je pozitivna. Ono što je problem na domaćem tržištu jeste značajno prisustvo tzv. lažnog meda, te neuki kupci posežu za njim zbog njegove niske cene. Ali poslušajte šta kaže iskusni pčelar kako prepoznati prirodni med.

PROČITAJTE I...  Uvežen med iz Ukrajine

Agrosaveti---200-godina-u-pcelarstvu---04

“Pravi med ima svoju mutnoću, nije proziran kao staklo. Ja mislim da je 50% meda na pijacama veštački med. I još nešto, ako ga neko prodaje za 300, 400, 500 dinara, to nije med koji su napravile pčele.” – naglašava Slobodan.

Iskustvo našeg domaćina je zaista ogromno i on ga rado deli sa mlađim kolegama. Pčelarstvo je jedna nauka, te svaki pčelar uči dok je živ, kaže Slobodan. Pamti on i rekordne godine, i neke jako loše, ali kaže da je tokom svih ovih godina izvrcao oko 300 tona meda. A kako? Pa uz upornost, ljubav i znanje, ističe naš domaćin.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime