Srbija nespremna na poplave
Predstavnici civilnog sektora upozoravaju na to da je Srbija i dalje nespremna na poplave. Apeluju na lokalne samouprave i nadležne u Vojvodini i Republici da se konačno ulože sredstva u obrazovanje u cilju smanjenja rizika od prirodnih katastrofa jer je, kako kažu, prevencija u ovoj oblasti najvažnija.
Poplave koje su zahvatile deo Srbije u proteklom periodu prouzrokovane su bujicama nastalim zbog ogromne količine padavina, kažu sagovornici VOICE-a. Dok jedni smatraju da nema opasnosti da se ponovi situacija sa katastrofalnim poplavama iz 2014. godine, drugi tvrde suprotno. Svi se međutim slažu da nema garancija da neće i dalje biti sporadičnih bujičnih poplava, jer su neobično obilne padavine sve češće zbog promene klime.
Nedavno je Vlada saopštila da je u sistemsku zaštitu od poplava Srbija od 2014. godine do danas uložila oko pola milijarde evra i završila 410 gradilišta u 101 opštini. Najveći deo sredstava je obezbeđen iz budžeta, a najveći donator bila je Evropska unija sa 162 miliona evra.
Međutim, predstavnici civilnog sektora upozoravaju na to da je Srbija i dalje nespremna na poplave. Apeluju na lokalne samouprave i nadležne u Vojvodini i Republici da se konačno ulože sredstva u obrazovanje u cilju smanjenja rizika od prirodnih katastrofa jer je, kako kažu, prevencija u ovoj oblasti najvažnija.
“Oni koji tvrde da sistem za odbranu funkcioniše kako treba, neka dođu u oštinu Bač da vide kako smo spremni. Ako ovde padnu velike količine padavina, postoji velika opasnost od probijanja nasipa. Imamo nažalost teško iskustvo iz ranijih godina. Kada Dunav poraste iznad nasipa, malo fali da Bačko Novo Selo, Plavna i druga naselja budu poplavljena. Zabrinuti smo kad iz medija saznamo da se spremaju velike padavine”, kaže za VOICE predstavnica Arhus centra Novi Sad i koordinatorka Mreže za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa (Mreža za SRN) Darija Šajin.
Ona ukazuje na to da bi štabovi za vanredne situacije trebalo da budu u službi građana, da ih informišu i pripreme za nadolazeću situaciju. “Građani ne znaju da postoji tamo neki štab u opštini koji organizuje lokalnu zajednicu pre, za vreme i nakon vanredne situacije, kako da dođu do njega? U ceo proces odbrane građani moraju da budu uključeni, ali komunikacije nema. U Baču, recimo, imamo samo jednu radio stanicu, nemamo plan komunikacije, ne znamo ništa o aktivnostima lokalnog štaba. Uplašim se svaki put kada vidim crveni meteoalarm Republičkog hidrometerološkog zavoda, jer iz Bača i okolnih mesta samo možeš pobeći ako se voda izlije, niko ti ne može pomoći”, veli Šajin. Ona ukazuje na to da bi država trebalo da stvori uslove za prevenciju za smanjenje rizika.
Različit karakter poplava
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji i stručnjak za vodoprivredu Mićo Škorić za VOICE kaže da su za Srbiju karakteristična dva tipa poplava – bujične, koje se dešavaju na planinskim rekama i one koje izazivaju ravničarske reke. Kako navodi, za bujične vodotokove su karakteristične brze promene vodostaja, gde zbog ogromnih količina vode dolazi do izlivanja, a teško ih je predvideti jer vodostaj u toku dana može da skoči i nekoliko metara.
„Bujice po pravilu kratko traju, obično za vreme velikih padavina. Kada bujica prođe, ostavi za sobom poplave, nered, nekada se ruše manji mostovi, a nekada se te reke izliju. Dolazi do brze promene vodostaja zbog velike količine vode, samim tim one se izlivaju u kratkom vremenu, a povlače se u korita vrlo brzo“ – kaže Škorić.
Kada su u pitanju velike ravničarske reke poput Dunava, tu se vodostaj menja za svega nekoliko centimetara ili nekoliko desetina centimetara dnevno. Na takvim rekama vodostaj se prati kontinuirano, kaže Škorić i dodaje da proučavanje tih promena omogućuje da se shvati karakter promena na tim rekama, te kako sa njima postupati.
Da Vojvodina ponovo ne bude močvara
Bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i komandant Pokrajinskog štaba za vanredne situacije 2014. godine Goran Ješić za VOICE ističe da je Vojvodina 2014. godine odolela poplavama zbog kontinuiranih ulaganja u vodoprivredu od 2012. godine. Podseća da u Vojvodini tradicija ulaganja u vodoprivredu postoji gotovo 300 godina, da je održan kontinuitet znanja i kontinuitet ulaganja, a da je najveći problem bio tokom devedesetih godina prošlog veka, kada su smanjena ulaganja.
„Šteta u vodoprivredi može da bude ogromna, čak i do 500 miliona evra. A 2012. godine, kada sam postao sekretar, stavili smo fokus na održavanje sistema spoljnih i unutrašnjih voda, pre svega u cilju odbrane od poplava. Rezultat tih ulaganja je bila ta odbrana 2014. godine“ – kaže Ješić, i podseća da je nakon tih poplava utrošeno oko 800 miliona dinara za popravku vodoprivrednog sistema u Srema, za završetak odbrane od spoljnih voda, remont crpnih stanica i pumpi, obnovu mehanizacije i oporavak oštećenih nasipa.
„Nastavljene su investicije u održavanje kapitalnih infrastrukturnih objekata, pre svega crpnih stanica, koje su ključne da Vojvodina ponovo ne bude močvara. I u ovom trenutku taj sistem dobro radi“ – ističe Ješić dodajući da je dobro što je odnos politike prema struci, po pitanju vodoprivrede, ostao nepromenjen i nakon dolaska SNS na vlast u AP Vojvodini.
„Sačuvani su pristojni kadrovi koji su tu bili, sa iskustvom i znanjem. Greška je što neki od njih iz sistema nisu imali šansu da vode to vodoprivredno preduzeće, ali je opet struka ta koja vodi to preduzeće. Nastavljeno je kontinuirano ulaganje tih godina, i sada je budžet negde približno isti kao i tada, s tim da je umanjen deo sredstava koja smo ubacili 2012. godine, a reč je o delu sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta, koji se do tada dominantno trošio u održavanje atarskih puteva „ – kaže Ješić.
Za njega je sporno smanjenje sredstava za čišćenje kanala, ali kao dobru stvar vidi to što se brojne investicije realizuju iz različitih kredita, među kojima su i krediti Svetske banke.
Kada je u pitanju područje pod nadležnošću Srbijavoda Zvonimir Kocić kaže da je zadovoljan situacijom na terenu, da postoje problem u zoni Mačve, ali da će to u roku od dve godine biti rešeno, jer se upravo sprovodi projekat rekonstrukciju spornih nasipa.
Izvor: Agronews, VOICE
