Ublažavanje klimatskih promena još nije prioritet

0
652
dry corn field
dry corn field as a result of a drught

Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti… klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja XXI veka, predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva najavljuju niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Drastično smanjeni poljoprivredni prinosi, nestanak listopadnih šuma i sve češće epidemije tropskih bolesti, to je, kako predviđaju meteorolozi, klimatski scenario koji bi mogao da zadesi Srbiju do kraja XXI veka. S druge strane, u resornom ministarstva najavljuju donošenje niza zakonskih i strateških dokumenata koji treba da ublaže posledice takvih projekcija.

Rukovoditeljka Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović naglašava da šteta od posledica klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine do danas iznosi preko pet milijardi evra, dodajući da su 70% tog iznosa prouzrokovale suše.

Adama Sultan 1120x180

U Izveštaju Republike Srbije, sačinjenom prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, upozorava se da će promena temperature i padavina uticati na to da do kraja XXI veka kulture poput ozime pšenice, kukuruza i soje sazrevati 20-30 dana ranije nego inače.

PROČITAJTE I...  Kina upravlja klimom da bi spasila pirinač od suše

Stručnjaci procenjuju da bi na primer kukuruz mogao da sazreva čak dva meseca ranije, što bi se negativno odrazilo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali uticalo i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja poljskih radova.

pylon galenika jan 023

Rast temperature, do kraja ovog veka, naročito će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i manjak padavina smanjiti koren, a samim tim i proizvodnju šećera po hektaru.

Leta toplija za 1,5°C nego sredinom XX veka

Vladimir Đurđević iz Instituta za meterologiju pojašnjava na to da su leta u našoj zemlji toplija za 1,5°C nego sredinom XX veka, naglasivši da je broj dana sa ekstremnin kratkotrajnim padavinama ovog leta bio gotovo duplo veći nego prošlog, te da atmosfera sadrži sedam procenata više vodene pare nego ranije.

KWS banner 728x90

On upozorava na to da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti sve češći, što će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju, ali i na rast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila.

PROČITAJTE I...  Nadzor nad zemljištem putem mobilnog telefona

Đurđević primećuje da klimatske promene u Srbiji još nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo. Zato u budućim infrastrukturnim projektima treba uzeti u obzir ne samo trenutne, već i prognozirajuće klimatske uslove.

On upozorava i na to da će zbog svih tih promena u drugoj polovini XXI veka nestati oko 90 odsto bukovih šuma, a zbog rasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama, koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka većim visinama.

Izvor: Agronews, Tanjug

Prethodni tekstBački Monoštor – biser Gornjeg Podunavlja
Sledeći tekstU Vršačkim vinogradima grožđe beru kombajni

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime