Značaj vina u ljudskoj ishrani opisan je u najstarijim stručnim knjigama. Autori su zabeležili da je narod vino (pored rakije) upotrebljavao i kao dezinfekciono sredstvo. Istakli su takođe njegovu opojnu moć pri vađenju zuba, lakših operacija itd. U mnogim krajevima vino se smatralo i smatra se medikamentom.
U gastronomiji potrošnja vina zauzima visoko mesto. Mnoga jela se spremaju uz dodatak vina, a još je veći broj jela i specijaliteta uz koje se piju određeni tipovi vina, počev od suvih do desertnih.
Zahvaljujući svom biološkom i hemijskom sastavu vino veoma povoljno deluje na funkcije pojedinih organa, a naročito na organe za varenje. Pored etil-alkohola, koji može da deluje i štetno na organizam ako se troši prekomerno, vino sadrži mnoge druge sastojke: glicerin, invertni šećer, razne organske kiseline i soli, taninske materije i čitav niz vitamina. U celini gledano, svi sastojci vina, na osnovu biohemijskih ispitivanja, deluju pozitivno na organizam pri umerenoj potrošnji.
Povoljni uticaj vina
Litar vina u proseku sadrži do 700 kalorija, što odgovara 0,9 dl mleka ili 5 komada jaja. Glicerin u vinu povoljno deluje na metabolizam masti i azotnih jedinjenja. Šećeri kao što su: glikoze i fruktoze, veoma su korisne i važne hranljive materije. Organske kiseline koje se nalaze u vinu, a to su: vinska kiselina, jabučna kiselina, limunska kiselina i druge, naročito imaju ulogu u varenju. Zato često kažemo da dobro vino stvara i dobar apetit. Ove kiseline potpomažu varenju skroba, odnosno ugljenih hidrata i masti. Taninske materije i polifenoli kojih najviše ima u crnim vinima onemogućavaju razvoj mnogih štetnih mikroorganizama (bakterije, virusi) uništavajući ih. Ove materije imaju moć skupljanja u crevnom traktu, te se i koriste za regulaciju funkcije creva. Pored povoljnog uticaja na zdravlje vino ima još povoljnih aspekata i u ekonomskom pogledu.
Često se dešava da domaćinstvo nije u stanju da potroši ili, pak, da realizuje na tržištu celokupnu količinu stonog grožđa. Tada se postavlja pitanje šta uraditi sa viškom grožđa koje je dovoljno zrelo, kvalitetno za preradu i nije napadnuto sivom truleži. Najčešći sadržaj šećera u širi ovih sorata kreće se od 15 do 22 %, a ukupne kiseline od 4-7 %. U ovom slučaju odgovor je da stone sorte treba preraditi u vino. Prilikom prerade treba voditi računa da zastupljene sorte ipak grupišemo prema kvalitetu grožđa, boji pokožice (da bi smo dobili belo ili crno vino), fazi sazrevanja (da su dovoljno zrele), zatim na osnovu zastupljene mirisne materije i zdravstvenog stanja (sorte ili grožđe napadnuto truležom bolje je iskljujčiti).
U slučajevima kada se raspolaže malom količinom stonog grožđa ili vinskog, dozvoljava se zajednička prerada. Imajući u vidu kvalitet i sirovinski sastav grožđa za preradu, treba očekivati stona vina srednjeg kvaliteta.
