Organski sertifikat je jedina garancija potrošača da je taj proizvod gajen po principu organske poljoprivrede. Sertifikciju organskih proizvođača, prerađivača i trgovaca vrše ovlašćene sertifikacione kuće. Vrste sertifikacije mogu da budu na osnovu poljoprivredne kulture koja se gaji. Osim sertififikovanja individualnih proizvođača, moguća je i grupna sertifikacija.
„Postoji mogućnost individualne, odnosno grupne sertifikacije. Grupna sertifikacija je namenjena za male proizvođače koji su kompaktni ili homogeni na jednom užem geografskom području ili celini. Oni koji imaju sličnu ili istu proizvodnju, ali na manjim površinama. U praksi, dolazimo u situacije da objašnjavamo da ne možemo raditi grupnu sertifikaciju proizvođača od kojih jedan proizvođač ima 20 hektara, a drugi pola hektara odnosno ima jedno jutro. Dakle u tim varijantama nije moguća grupna sertifikacija. Kod nas najbolji primer grupne sertifikacije u Srbiji jeste proizvodnja malina. To je jedan lep primer. Ili recimo grupa proizvođača starih autohtonih sorti, na primer jabuka na Kopaoničkom ili pod Kopaoničkom kraju. Imamo proizvođače koji imaju tri, pet, sedam ili deset pojedinačnih stabala jabuke i oni čine jednu veliku grupu. Kao takvi moraju biti kontrolisani naravno i sertifikovani.„ – objašnjava Nenad Novaković, direktor OCS-a.
Period konverzije najteži
Period konverzije je izuzetno težak period za svakog proizvođača. Njegova proizvodnja se zasniva na principima organske poljoprivrede a sam proizvod nije ni konvencionalni ni organski. Odnosno naše tržište ne prepoznaje proizvode iz perioda konverzije. Sa druge strane, pred našim proizvođačima je vođenje dnevnika proizvodnje. Precizno vođenje dokumentacije u krajnjoj instanci štedi vreme i troškove sertifikacije.
„Ono što je najčešće problem kod proizvođača jeste situacija vođenja dokumentacije. Kod njih je to na jednom nedovoljno razvijenom stepenu. Upravljanja samim dokumentima, vođenje zapisa. Naravno, to sada nije po nama toliko opterećavajuće. To je možda u toku vegetacije ili sezone dvanaest ili petnaest dokumenata, odnosno gotovih obrazaca koje je potrebno popuniti. Mi kažemo da je zaista potrebno odvojiti svaki dan petnaest minuta ili nedeljno odvojiti dva puta po sat vremena. Važno je da sve to što ste radili upakujete u obrasce. Da u toku kontrole možete da pokažete šta je to što ste radili, šta je rezultat Vašeg rada, gde ste nabavili, šta ste nabavili itd.„ – ističe Nenad Novaković.
Organski proizvođači koji se po prvi put suočavaju sa procesom sertifikacije najviše traže savet i pomoć. Potrebno je da znaju da sertifikacionim organizacijama nije dozvoljeno da savetuju proizvođače, jer su oni tu da ih kontrolišu.
