Ostavši bez posla, bračni par Petrak iz Subotice, odlučio je da proizvodnja povrća bude njihovo novo zanimanje. Proizvedeno povrće bilo je namenjeno isključivo njihovoj porodici. Zaključili su da umeju da proizvedu kvalitetne proizvode koje će lako plasirati na lokalnj pijaci. Već 25 godine tako bez dana godišnjeg odmora. Joso svaki dan dolazi na pijacu gde ga čekaju verne mušterije.
‚‚Dosta mušterija zna gde ja stanujem i dođu. I vide kako radimo, šta radimo i kad radimo. Naročito kako radimo. Mi smo juče kopali. Ne koristim herbicide u krompiru. Onda to uradimo dva zagrtanja. Protiv zlatice mora jedna zaštita, ali to ima svoju karencu. To mušterije i znaju. Ako pitaju gde je krompir ja kažem da je pod zaštitom i da sačekaju još malo. Jedno dve nedelje i onda još nedelju dana i tek onda može.‚‚ – kaže nam Joso.
Proizvodnja povrća porodice Petrak je sa minimalnom upotrebom hemije. Na 1,5 ha na otvorenom i u 10 plastenika, proizvode sve. Od salate, šargarepe, kupusa, paprike, krastavca i paradajza. Sve to proizvedu od svoh semene i samo sa upotrebom stajnjaka.
‚‚Priroda ima svoja pravila. Probali smo mi i videli da smo uvek mi ti koji poremetimo to pravilo. Imali smo ovce. To stajsko đubrivo od ovaca smo lagerovali. To je stajalo godinama. Onda smo došli na ideju, nakon 4-5 godina. Pre toga smo išli sa svežim stajnjakom. Imalo je to rezultata ali je valjda nekako previšne bujno. Onda nam je stiglo to đubrivo koje je bilo na gomili. To smo uneli u plastenik. Pokazalo se zaista,… Bez zrna prihrane, da li folijarno, da li kroz sisteme.‚‚ – objašnjava Joso.
Plasman nije problem
Joso sve svoje proizvode plasira isključivo na čuvenom subotičkom buvljaku. Nisu mu potrebni veliki trgovački lanci. Pre nekoliko godina je pokušao saradnju sa jednim marketom. Ipak, nije bilo jednostavno ispratiti zadani tempo.
‚‚Veliki je to problem bio. Trebalo je tu pripremiti recimo 1200 veza mladog luka, pa 1200 peršuna. Subota, nedelja, to mora biti sveže. Ne može se to pripremati cele nedelje. Pogotovo zbog radne snage. To nam je bilo,…. Onda je supruga rekla da se baziramo na pijacu koliko možemo. Bilo je tu dosta problema. E sad imamo svoj krug potrošača.‚‚ – ističe Joso.
Kao što smo videli, porodica Petrak ulaže veliki trud i rad na svom gazdinstvu. Trude se da idu u korak sa prirodom te je logičan sled da takvu vrstu proizvodnje i ozvaniče. Tačnije da dobiju sertifikat za organsku proizvodnju povrća. Strpljivi su i kako kaže Josina supruga Marija, organska proizvodnja povrća sa sobom nosi još više rada. Subotičko tržište još uvek ne prepoznaje značaj zdravo proizvedene hrane.
‚‚Lako je sad to držati plastenike kao organsku, ali ima tu oko plastenika. To je jako teško. Kad je kiša svaki drugi dan se mora, jer trava naraste. To stalno treba da se čisti. I van plastenika mora biti sve u organskoj. Sam proces nije teško držati kao organsko. Austrija, Slovenija daleko veće vedsticaje daju za organsku proizvodnju. Ovde je jako mala razlika između običnih proizvođača i organskih.‚‚ – napominje nam Marija.
Struka i nauka – pomoć kad treba
Da li se bavili organskom ili konvencionalnom proizvodnjom, kao i svaki ozbiljni proizvođači i naši domaćini sarađuju sa strukom i naukom. To im svakako pomaže i kad je ozbiljna papirologija u pitanju.
‚‚Poljoprivredna stručna služba Subotica, u nazad godinama radi agro-hemijsku analizu zemljišta. To značajno olakšava i omogućava kako i šta da se radi. Da može da ima bolje prinose u plastenicima. Sa druge strane, pošto sam ja agro-ekonomista, moj posao je da pomažem prilikom konkurisanja na konkurse‚‚ – objašnjava dipl. inž. Anica Marcikić iz PSS Subotica.
Uz sav trud, rad i kvalitet koji postignu, naši domaćini imaju samo jednu želju. To je da sve buduće mere koje prate domaću agrarnu politiku, budu usmerene ka mladima. Da bi mladi shvatili kako poljoprivreda nije degradirajuće zanimanje i da ima budućnost.
