Nevladina organizacija, ‚‚Centar za održive zajednice‚‚ je jedno od onih udruženja koja idejau o održivom razvoju pokušava da učini opšte prihvaćenom. Na njenom čelu je naš sagovornik Duško Medić diplomirani inženjer ekologije. Svoje prve NGO korake učinio je u Zelenoj mreži Vojvodine sa projektom „Pijaca -moj salaš“.
„To je bila jednodnevna manifestacija koja se odvijala u poljoprivrednoj sezoni. Cilj je bio da se edukuju kako potrošači o prednostima organske poljoprivrede, tako i sami poljoprivredni proizvođači da se na neki način usmere u organsku poljoprivredu. Ta pijaca je funkcionisala sedam godina i zaista smo od 2004.-2011. godine uspeli da veliki broj građana Novog Sada upoznamo sa prednostima organske poljoprivrede. Da ih naviknemo da kupuju od organskih proizvođača. Isto tako i da od onog jednog organskog proizvođača na početku pijace da dobijemo, te 2011. godine, gotovo petnaest poljoprivrednih proizvođača koji su bili već u fazi konverzije ili već sertifikovani organski proizvođači.„ – rekao je Duško Medić.
Organski proizvođači nisu interesantni Ministarstvima
U vremenu kada je ova manifestacija imala svoj početak, malo se kod nas znalo o organskoj poljoprivredi. Fokus je bio na onim poljoprivrednicima koji su imali dobru poljoprivrednu praksu. Edukacija je sa druge strane bila ključna kako za građane kao potrošače, tako i za poljoprivrednike kao proizvođače.
„Ti koncepti nevladine organizacije ili udruženja građana podržavaju poljoprivredu. To je nešto što je vrlo važno za razvoj poljoprivrede. Mali poljoprivredni proizvođači koji se mahom bave organskom poljoprivredom su oni koji ne budu prepoznati od strane Ministarstva i nekih velikih poljoprivrednih politika. Njihovi kapaciteti nisu toliko veliki da mogu biti zanimljivi za neke grandiozne planove za razvoj poljoprivrede. Oni su proizvođači koji treba da budu podržavani od strane samih građana. Nama građanima je važno da znamo od koga kupujemo. Odnosno šta taj čovek radi kada se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i da budemo sigurni u zdrastvenu bezbednost i kvalitet te hrane.„ – objašnjava Duško Medić.
Javne institucije moraju pružiti primer
Ovakva saradnja je jedan način da se poljoprivredna proizvodnja približi građanima, ali i obrnuto. No ovo nije jedini način na koji se šira zajednica može povezati i podržati odgovornu poljoprivrednu proizvodnju i male proizvođače.
„Dobar deo udruženja u visoko razvijenim zemljama, pored takvih pijaca organizuju i neke svojevrsne pretplate na poljoprivredne proizvode kod organskih proizvođača ili lokalnih poljoprivrednih proizvođača. Na taj način osnažuju svoje lokalne proizvođače i organsku proizvodnju. Koncept zelene nabavke je u svetu odavno poznato i što bi naša zemlja mogla da počene da radi. A to je zapravo da javna preduzeća, gradovi, škole, obdaništa, vode računa da u svojim nabavkama nabavljaju od lokalnih poljoprivrednih proizvođača. Da nabavljaju od organskih poljoprivrednih proizvođača i da na taj način značajno doprinesu razvoju organske poljoprivredne proizvodnje. Značajno je i to da organski poljoprivredni proizvođači nisu prepoznati od strane države kao neko u koga treba da se ulaže ili da se njihov rad nešto posebno vrednuje i subvencioniše.„ – kaže Duško Medić.
Organska proizvodnja kao sastavni deo nacionalnih parkova
Strahovanja od toga da bi organska proizvodnja mogla da ugrozi konvencionalnu su neopravdana. Stoga bi ovakovom vidu poljoprivrede koji se zasniva na principima očuvanja životne sredine trebalo dati odgovarajuću šansu. Kada kažemo šansu, nije ovde reč samo o regulativi i popularizaciji organske proizvodnje kod poljoprivrednika. Govorimo o podizanju svesti potrošača o tome da se zdravije hrani i podržavaju lokalne proizvođače.
„Organsku poljoprivrednu proizvodnju ne možete da uspostavite i da se s njom bavite u području u kojem su posebno zagađena. I to je razlog koji ograničava razvoj organske poljoprivredne proizvodnje. I dalje mi imamo dosta prirodnih sredina koje su ne zagađene i koje možemo sačuvati da takva ostanu. Ta područja treba da budu mesta gde se organska poljoprivredna proizvodnja može prirodno razvijati. U nacionalnim parkovima na primer. Profesorka Branka Lazić je radila na tome da se jedino takva poljoprivredna proizvodnja dozvoljava na području nacionalnog parka. Isto tako i mi sami potrošači treba da imamo prema tome više poštovanja.“ – napominje Duško Medić.
Centar za održive zajednice aktivan je u praćenju evropskih integracija. Komentariše i doprinosi usklađivanju naših zakona sa standardima EU, ali i o klimatskim promenama. Upravo ovo udruženje je jedan od osnivača Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede.
