U poseti smo Laslu Berenji iz Bačkih Vinograda, koji se nalazi na samom severu Vojvodine. Osim što se bavi konvencionalnim uzgojem jabuke, praktikuje i organsko voćarstvo.
Kao i kod mnogih drugih organskih proizvođača, razlozi za baš ovakvu vrstu poljoprivrede su jednaki, život u skladu sa prirodom. Želja ovih ljudi da ne narušavaju životnu sredinu, te da očuvaju biodiverzitet i autohtone sorte gotovo da je uvek jača od trke za masovnom proizvodnjom i brzom zaradom.
„Stalo mi je do te zdrave proizvodnje, tačnije do zdravih proizvoda. Cilj mi je da skroz pređem na organsko voćarstvo na svim površinama koje obrađujem. Sa postojećim sortimentom jabuka, to još uvek ne mogu uraditi.“ – ističe Laslo.
Organsko voćarstvo je u planu da se proširi
Laslo obrađuje 13 hektara zemljišta, od čega su 3 hektara livade. U organskoj proizvodnji ima livade i oko 1,5 hektara pod voćem i nešto povrća. Njegova želja je da u potpunosti pređe u organsku proizvodnju, a kako mu na pojedinim parcelama i nasadima ističe period konverzije, mogao bi da se posveti proširenju organske proizvodnje.
„Nama su glavni proizvodi voće i nešto malo povrća imamo. Organska proizvodnja se tek sada formira, delimično je još u konverziji jer sa nekim voćem smo završili taj period i krenuli u organsko voćarstvo. Tu spada kajsija, grožđe i nešto krušaka. Još uvek ne znam kako funkcioniše prodaja tog voća.“ – rekao je Laslo Berenji.
Kada sa organskim proizvođačima razgovarate o tome kako izgleda period konverzije i šta im je najteže prilikom prelaska sa konvencionalne proizvodnje na organsku, očekivali biste da čujete razne odgovore. No, oni svi do jednog kažu da im je papirologija ta koja im zadaje glavobolje.
„Organska proizvodnja ima sasvim drugačiji pristup zaštiti bilja i prihrani. Posebna teškoća je sa papirologijom, sa sertifikacijom, sa vođenjem knjiga. To oduzima dosta vremena. Naravno iziskuje i veliki trošak, videćemo da li će se to isplatiti.“ – objašnjava Laslo.
Papirologija – opterećenje organske proizvodnje
Osim papirologije organski proizvođači izdvajaju problem đubriva, zaštitnih sredstava i nedostatak organskog semena. Ništa drugačija priča nije ni sa Laslom i njegovim organskim gazdinstvom.
„Sadnice sam nešto kupio, ali i uzgajao. Kupljene sadnice su konvencionalne, koje treba da prođu kroz period konverzije, tako da tu nema problema. Organskog semena nema, to jeste problem. Neka semena sam probao da nabavim, ali na primer Speltu gajim već dugo godina i iz tog roda uzimam seme.“ – rekao je Laslo Berenji.
Najviše posla na gazdinstvu Berenji ima za vreme berbe, bilo da je reč o organskim kajsijama, kruškama i grožđu ili o konvencionalnim jabukama. Rešenje ovog problema naš sagovornik ne vidi, kao ni mnogi njegovi prethodnici. Ovaj problem proizvođači mogu samo da konstatuju.
„Teško je naći sezonsku radnu snagu, posebno tu kod nas, jer je blizu mađarska granica, pa ljudi prelaze i tamo rade, jer su veće zarade.“ – ističe Laslo Berenji.
Subvencije mala a konverzija se ne računa
Upoređujući iznose subvencija koje se izdvajaju kod nas i u susednoj Mađarskoj, Laslo nije zadovoljan. Kao poseban problem vidi period konverzije i proizvode nastale tada, jer ih sistem jednostavno ne prepoznaje i izjednačava ih sa konvencionalnim proizvodima.
„Subvencije su jako male kod nas, pogotovo u odnosu na susedne zemlje i na EU. Mogu reći da su skoro zanemarljive. Jedino dobro je što može da se konkuriše za mašine. Mada da se krene sa organskom proizvodnjom mnogo veće subvencije bi trebalo, posebno u periodu konverzije kada su troškovi veći, a prihodi manji nego ranije. Tako da je jako teško preći sa konvencionalne na organsku proizvodnju.„ – napominje Laslo Berenji.
Laslo je počeo da prerađuje svoje voće, a mašine je nabavio preko konkursa koji su mu bili dostupni. Još uvek ne planira da preregistruje gazdinstvo u preduzeće. Kaže da bi voleo da sačeka izmenu zakona koja bi gazdinstvima dozvolila preradu i prodaju takvih proizvoda.
