Iako je bilo sušno leto, ova godina pogodovala je domaćim vinogradarima, koji su sredinom septembra uspešno započeli berbu. Većina njih očekuje dobar rod i kvalitet, ali ima i onih koji su delimično zadovoljni, poput našeg sremskog domaćina, Save Odrovačkog, poznatog vinogradara i vinara iz Rivice. U njegovom vinogradu, ali i vinariji sve se radi ručno, a kvalitet je prioritet i sve podređuju njemu. To ga i razlikuje od velikih vinarija.
Kako nam je rekao, sredinom devedesetih godina, kada se njegova porodica odlučila za uzgoj vinove loze, nisu imali dovoljno novca za nabavku sertifikovanih sadnica, vinograd su podigli od dostupnih sadnica, koje su danas stare i osetljivije na bolesti, što se neminovno reflektovalo na ovogodišnje prinose. Najveći neprijatelj njegovih zasada je, kako nezadovoljno ističe, eska, destruktivna bolest koja izaziva sušenje vinove loze i protiv koje je čovek nemoćan. Zbog eske naš domaćin svake godine gubi oko 5 posto roda.
Vina odnegovana s ljubavlju
Svaka godina je specifična i neizvesna, dodaje naš sagovornik, ali ga, uprkos teškoćama i izazovima, entuzijazam ne napušta. Stare sadnice obnovio je uvoznim sertifikovanim sadnim materijalom, i nada se da će sa 3 hektara, koliko trenutno ima pod vinovom lozom, i naredne generacije Odrovačkih ubirati plodove.
Male domaće vinarije u Sremu, još uvek prave „pionirske korake“ i, prema Savinom mišljenju, trebaće im još nekoliko godina da bi se ozbiljnije pozicionirali na tržištu. On ne krije nadu da će mali vinari, poput njega, uspeti da opstanu. U njegovoj vinariji se sve radi ručno, poznaju svaki grozd i mogu da proizvedu, kako kaže, znatno kvalitetnija vina. To je, kaže Sava, glavna razlika između malih i velikih, masovnih proizvođača. Kvalitet im je u prvom planu od samog zasnivanja zasada pre tridesetak godina, i sve svoje kapacitete, ljudske i tehnološke, podređuju njemu.
Država uslovljava male vinarije
Odsustvo državne strategije, umnogome ih, kaže Odrovački, ograničava, i podgreva njihovo nezadovoljstvo. Prema njegovom mišljenju, država prepoznaje samo velike proizvođače i njihov rad podstiče raznim subvencijama. Mali proizvođači, pre svega, oni koji nemaju ambicije da se ukrupnjavaju, gotovo su nevidljivi za državu.
Porodica Odrovački je zadovoljna trenutnim kapacitetima, u planu im je da se prošire na dodatnih dva hektara, jer više od toga nisu u mogućnosti da opslužuju. Govoreći o pokrajinskim, ali i republičkim konkursima za poljoprivrednike, Sava kaže da su oni polno i starosno uslovljeni, a neretko morate da budete i član neke zadruge ili udruženja, kako biste prošli na konkursu, zbog čega se retko i prijavljuje na njih.
Još jedan domaćin, čija vina toplo preporučujemo, tradicionalno se bavi vinogradarstvom. Proizvodnja vina u vinariji Jeremić imala je za cilj da kućnu radinost pretvoriti u modernu vinariju koja danas zadovoljava i najzahtevnije kupce vina i goste. Ovo vino vole domaći kupci, rado ga kući nose turisti, a uspešno pronalazi put i van granica naše zemlje.
Manjak radne snage limitira ambicije mnogih vinara
Dominantne sorte koje uzgajaju su Vranac, Kaberne, Muskat Hamburg i Italijanski Rizling od kojih godišnje, u svojim podrumima, proizvedu oko 20 hiljada litara kvalitetnog vina, koja uspevaju da prodaju sa kućnog praga. Mišljenja je da male vinarije treba da se specijalizuju za svega nekoliko sorti, da bi bile prepoznatljive kupcima. Potencijalno razmišljaju i o uređenju degustacione sale, podruma za razvoj vinskog turizma, ali ih manjak radne snage limitira u tim ambicijama, te su odlučili da dugoročne planove zamene kratkoročnim, i razvijaju se korak po korak.
