Proizvodnja cveća u Srbiji ima svoj ciklus koji se prilagođava, naravno, sezoni, ali i pojedinim datumima čije obeležavanje sa sobom nosi i kupovinu cveća. Prvi takav datum koji sledi jeste 8. mart, te proizvođači cveća u zatvorenom prostoru trenutno imaju pune ruke posla.
Jedan od njih je i Jožef Bakoš iz Tornjoša, koji se proizvodnji cveća posvetio još krajem osamdesetih godina. Njegovi plastenici su već puni cveća koje će dospeti baš pred 8. mart, praznik kada jače polovine kupuju cveće svojim damama.
“Trenutno radimo program za 8. mart. Tu su uglavnom ciklame, cinerarije, jagorčevine, itd. A sredinom decembra počinjemo sa setvom prolećnog programa, a to su begonije, petunije, kadifice itd. Plastenik nam je prazan samo dva meseca godišnje, tačnije tokom leta.” – kaže Jožef.
TOPLOTNA PUMPA KAO OPRAVDANA INVESTICIJA
Ono što je u ovoj proizvodnji najvažnije, jeste grejanje o kojem se mora dobro voditi računa kako cveće ne bi smrzlo, ili dospelo puno ranije, ističe naš domaćin.
“Trenutno ne grejemo, iako je kraj novembra, nema potrebe još. Uskoro ćemo ga pokrenuti. Ove biljke koje su sada unutra, kao što smo rekli, namenjene su za 8. mart, ako pustimo temperaturu veću, one će brže procvetati, a to ne želimo. Prošle godine nam se desilo da su nam jagorčevine procvetale već za Božić.” – dodaje naš domaćin.
Osim toga, klasičan plastenik su zamenili leksanom debljine 1 cm, što dodatno doprinosi toploti unutar samog plastenika. Jožef kaže da kada je napolju -5, unutra mraza nema. Inače, plastenike Jožef greje pomoću toplotne pumpe, a kako kaže, investicija se itekako isplati.
“Reč je o toplotnoj pumpi koja radi na principu voda-voda. Investicija je bila ogromna, oko 12 hiljada eura, ali efikasno je, jer od 6 kilovata utrošene električne energije, ona proizvede 30 kilovata toplotne energije. Sa time grejemo i kuću i plastenike. Podigli smo kredit za ovu investiciju, a dobili i 50% povraćaja, pa matematika kaže da se isplati za 5 godina. Osim toga, više ne moramo noću da ustajemo da ložimo, a i bezbednije je. To kažem iz iskustva, jer nam se jednom zapalio dimnjak, ovako je sve automatski.” – kaže Jožef.
RAD NA STOLOVIMA
Naš sagovornik na godišnjem nivou proizvede do 40 hiljada saksija cveća, na površini od oko 660 kvadrata. Proizvodnju vrši na pokretnim stolovima koje je davnih dana uvezao iz Holandije i koji mu itekako olakšavaju proizvodnju.
“Osim što je lakše za mene kao radnika, adekvatnije je i za same biljke. Olakšava navodnjavanje, nema više vučenja creva, već to sada radimo potapanjem. U rezervoar stavimo i prihranu, pustimo u stolove, ostavimo dva-tri sata da biljka uzme koliko joj treba, a zatim višak otpustimo. Najvažnije je da na ovaj način listovi ostaju suvi, pa nemamo gljivičnih oboljenja.” – objašnjava Jožef.
Naš domaćin u svemu ovome vidi perspektivu. Nekada se bavio rezanim cveće, ali zbog plasmana koji “može da sačeka”, odlučio se za saksijsko cveće. Sve što proizvede plasira na bačkotopolskoj pijaci, a sarađuje i sa nekoliko firmi kojima uređuje dvorišta.
