Mladi zasadi voća u Šumadiji

0
305
Agrosaveti---Mladi-zasadi-voca-u-Sumadiji---02

U selu Sepci kao i u čitavoj opštini Rača ljudi su se oduvek bavili stočarstvom, tačnije govedarstvom. Međutim tokom poslednjih nekoliko godina veliki broj poljoprivrednika je odlučio da podigne i neki vid višegodišnjih zasada. Jedan od motiva je verovatno lokalno subvencionisanje sadnica, te su poljoprivrednici za njih plaćali samo PDV. Međutim, na odluku da se oprobaju i u voćarstvu, naterala ih je loša situacija kada je u pitanju proizvodnja mleka.

Porodica Radiše Pavlovića oduvek u štalama ima krave, ali kao i mnogi i oni su pre tri godine na delu svojih parcela posadili voće.

Adama - Katalog - 1038x172-katalog-2019

“To nam je poslednja šansa. Da probamo i to pa da vidimo hoće li nam opstati sela.” – kaže naš domaćin Radiša.

Agrosaveti---Mladi-zasadi-voca-u-Sumadiji---01

Radiša je pre četiri godine posadio dunju, iz sopstvenih sredstava, pa šljivu i višnju zahvaljujući subvencijama lokalne samouprave. Upravo su šljiva i višnja voćne vrste za koje se većina poljoprivrednika ovog dela Šumadije i opredelila. Šljiva je u Šumadiji tradicionalna voćna vrsta, i kako kaže naš domaćin, odlično ovde uspeva. Raste i po vrzinama i ne traži posebnu negu. A što se tiče višnje, može se reći da i ona ima neku tradiciju u opštini Rača.

PROČITAJTE I...  ŠLJIVA – Ruža naših voćnjaka

“Nekada sam radio u ZZ u Rači, kao otkupljivač. Na ovom terenu smo imali tu oblačinsku višnju u ekstenzivnoj proizvodnji. Ona je i tada, bez zaštite, davala dobre prinose. I bilo je organizovanih otkupa, sa Slovencima, Hrvatima…to je bio solidan prihod porodicama.” – priča nam Radiša.

Agrosaveti---Mladi-zasadi-voca-u-Sumadiji---03

ERVINIJA KAO NAJVEĆI PROBLEM

Dakle, šljiva i višnja su bile prvi izbor mnogima, dok je dunja nešto što je zaista traženo i za šta se ne odlučuju mnogi. Dao je ovaj voćnjak u trećoj godini oko 2,5 tone roda. Ni kvalitet ni plasman nisu bili problem, ali sada jeste ervinija. Bolest je zahvatila skoro čitav voćnjak, a sve je to verovatno danak neiskustvu.

“Ovaj zasad je u 3. godini. U ovoj poslednjoj godini dao je oko 2,5 tone roda. To je realno, ali je problem. Problem je zato što ervinija ulazi u biljku kroz cvet. Preporuka je da u prve tri godine ne dozvole prinos, odnosno da odstrane cvetove.” – kaže nam danko Petrović iz PSS Kragujevac.

PROČITAJTE I...  BOLESTI I ŠTETOČINE ŠLJIVE

Agrosaveti---Mladi-zasadi-voca-u-Sumadiji---04

Zasad je podignut sa tri sorte, i nisu sve jednako bolesne. Sorta trijumf na primer se ovde pokazala najtolerantnija na erviniju, dok je najosetljivija bila leskovačka dunja. Pitanje je šta sada kada se bolest toliko raširila?

“Tokom zimskih meseci, kada su temperature -5, -10 stepeni, tada bakterija miruje i tada odstanjujemo sve zaražene delove do 10-ak cm zdravog tkiva, oštrim makazama koje dezinfikujemo posle svakog preseka. Odstranjene delove biljke iznosimo oz voćnjaka i neophodno ih je zapaliti.” – savetuje Danko.

Pojedina stabla su skoro potpuno zaražena, te se ona mogu odseći do zdravog dela, jer se vidi da su lastari već krenuli. Koren je jak, biljka se dobro primila, te domaćin negom ponovo može formirati biljku, kaže Danko. Međutim, ima stabala koja će morati i da se izvade, što predstavlja direktnu štetu za domaćina.

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime