Tradicija u proizvodnji BELOG LUKA i ETNO KUĆA u selu Vrbica

0
83

Napuštene i oronule kuće u selima u Banatu poslednjih nekoliko godina su, nažalost, gotovo dominantan prizor koji zatičemo snimajući reportaže za emisiju „U našem ataru“. Ni selo „belog luka“ – Vrbicu, nije zaobišla sudbina rapidnog smanjenja stanovnika. Šezdesetih godina prošlog veka u tom selu je živelo 1.300 stanovnika, danas deset puta manje. Stariji meštani, poput Marije Feher, kažu da im je teško da se naviknu na prazne sokake, ali ne zameraju mladima što ne vide perspektivu u seoskom životu. Kako nam je rekla ova vredna penzionerka iz Vrbice, ima i svetlih primera mladih, koji su iz poštovanja prema preminulim roditeljima, ostali da žive i rade u selu, nastavljajući i unapređujući tradiciju proizvodnje prolećnog belog luka. Ponosni su, što svojim radom i rezultatima, mladi Vrbičani, doprinose tome da se o  njihovom malom selu govori u superlativu, u okruženju ali i u inostranstvu. Upravo zahvaljujući njima, ponosno ističe Feherova, selo će opstati i u narednim godinama, uprkos činjenici što ih je ostalo svega stotinak u njemu.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Etno kuća u srcu sela

Do najmanjeg mesta u opštini Čoka, sa pretežno mađarskim življem, tik uz staru trasu nekada čuvene pruge Beč – Istanbul, stiže se lošim putem, autobusi retko saobraćaju, a škola je zatvorena pre nekoliko godina. Život malobrojnih meštana je težak, ali udruženi, uspevaju da se izbore sa svim problemima.

PROČITAJTE I...  Vrbički beli luk jedinstvenog ukusa

Dok smo razgledali eksponate u etno kući u srcu sela, Marija, čiji su svi preci živeli u tom selu, sa nostalgijom se priseća svog detinjstva, i objašnjava nam šta se sve može videti u kolekciji, koju su meštani brižljivo skupljali decenijama. Saznali smo da istorija sela datira još iz 13.veka, a postalo je prepoznatljivo u 18.veku, kada su doseljenici iz Makoa i Segedina počeli intenzivnije da se bave proizvodnjom prolećnog belog luka, koji najbolje uspeva upravo u banatskoj crnici.

Adama Sultan 1120x180

U ovom skromnom muzeju, spomen sobi, izloženi su predmeti koji svedoče o postepenom napredovanju i razvoju te proizvodnje, poput raznih oruđa, alata, ali i tanjira, escajga, garderobe, starih fotografija. U biblioteci, čuvaju i uspomenu na prof. dr Arpada Benđika, znamenitog meštanina, koji je uz svoje prezime dodao i naziv sela u kojem se rodio i odrastao, i gde god da se obreo u svetu, ponosno je isticao da nikada ne smeju da se zaborave tradicija, poreklo i koreni.

Preprodavci diktiraju otkupne cene

Tradicija uzgoja autentičnog prolećnog belog luka, neguje se vekovima u tom selu uz granicu sa Rumunijom, ta proizvodnja čini okosnicu poljoprivredne delatnosti u tom kraju. Budući da to povrće najbolje uspeva upravo na tom podneblju, meštani su svesni da je to njihova razvojna šansa, i preduzimaju sve korake kako bi osigurali njegov uzgoj  na duže staze. Uprkos razlikama u načinu proizvodnje i neslaganju oko određenih pitanja, 2012 – te godine, dvadesetak lokalnih proizvođača uspelo je da formira udruženje „Vrbički prolećni beli luk“.

Aneri Galenika 1120x185px

Zahvaljujući finansijskoj pomoći opštine Čoka, koja im je obezbedila sredstva za izradu elaborata i sertifikacije, uskoro će, priča nam Marija, moći da se pohvale sa hologramskim markicama, koje bi, kako veruju, trebalo da im otključaju vrata regionalnog i evropskog tržišta za vrbički beli luk.

PROČITAJTE I...  Jesenji BELI LUK: Oktobar je pravi mesec za sadnju

Do tada bi, smatra naša sagovornica, morali da rade i na ujednačavanju kvaliteta, a neophodna im je i hladnjača za skladištenje, kako bi stali na put preprodavcima, koji ih, kako nam se požalila, godinama uslovljavaju niskim otkupnim cenama.

Cenu, poslednjih godina, kako nezadovoljno dodaje ova vredna Vrbičanka, diktiraju preprodavci iz Centralne Srbije i Bosne i Hercegovine, i ona je sve niža i niža, te su proizvođači prinuđeni da prodaju svoju robu pošto – poto, jer nemaju razrađeno tržište, odnosno poznate, sigurne kupce.

Beli luk je „belo zlato“ za meštane Vrbice

Marija, koja je penzionerka, i njen suprug, beli luk uzgajaju na  oko pola katastarskog jutra. Kako kaže, imali bi mogućnosti i za više, ali budući da ta proizvodnja iziskuje mnogo ručnog rada, a pouzdane radne snage je sve manje, neće povećavati površine. Kako nam je rekla, sve dok njen suprug i ona budu imali snage, baviće se tom proizvodnjom.

Beli luk, koji meštani nazivaju i belim zlatom, jer im obezbeđuje egzistenciju, je osnova za preživljavanjem mnogih domaćinstava. On je siguran zalog za buduće generacije, jer svaka porodica u selu ima dovoljno količina aromatičnih čenova, kojima u svako doba može da se uradi setva i obnovi proizvodnja, čak i na većim površinama.

PROČITAJTE I...  Rastvor od belog luka: Savršena zaštita za povrće

Udruženje poljoprivrednika „Vrbički prolećni beli luk“ iz Vrbice, broji dvadesetak članova, koji na šezdesetak hektara godišnje proizvedu oko 360 tona tog lekovitog povrća. Jednom godišnje, krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra, u tom selu organizuju i turističko – privrednu manifestaciju „Festival belog luka“, kako bi promovisali njihovo „belo zlato“, ali i tradiciju tog malog sela na južnom delu trougla triju reka Tisa –Moriš – Zlatica.

Sagovornica: Marija Feher, proizvođač belog luka iz Vrbice

Prethodni tekstSrbija ima Najviše košnica po glavi stanovnika Na Svetu
Sledeći tekstJesenje PLAVO tretiranje u zasadima KRUŠKE

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime