Prepečenica, mučenica, vatrena kapljica – samo su neki od odomaćenih naziva za prirodnu rakiju, koja je verni pratilac raznih svečarskih događaja, trenutaka opuštanja, a neretko se koristi i kao lek. Inspirisala je mnoge pesnike i muzičare da napišu svoja najprepoznatljivija dela, ali i domaćine širom Srbije, kojima je ona osnovni izvor prihoda. Bračni par Adamović, Nevena i Željko, iz subotičkog naselja Veliki Radanovac, već 15-estu godinu pretaču plodove dunje, viljamovke i kajsije u kvalitetne rakije. Sve je počelo iz hobija, priča nam Željko, dok razgledamo po njihovom novoizgrađenom, savremenom podrumu.
Dobra rakija nastaje u voćnjaku
Pre četiri godine, odlučili su da se ozbiljnije posvete tom poslu, registrovali su destileriju i tada su potekle prve količine njihovih voćnih rakija. Počeli su kaže skromno, njihova godišnja proizvodnja je oko 4 hiljade litara, ali planiraju da postepeno povećavaju te količine. Imaju 1.000 stabala dunje, koje još uvek nisu dostigle punu zrelost, te većinu sirovina nabavljaju od proverenih lokalnih voćara iz okoline.
Dobra rakija nastaje još u voćnjaku, kaže ovaj iskusni proizvođač, koji uz suprugu Nevenu, sina i ostale članove porodice, predano i pedantno vodi računa tokom cele godine, o svakom zasađenom stablu dunje, od koje nastaju aromatične rakije.
Dobar odabir sortimenta, kako ističe Željko, često je presudan. Opredelili su se za domaću sortu Leskovačka dunja, koja je dominantna sorta u Vojvodini, jer se pokazala kao visokootporna. Što se tiče kajsija, sorta Mađarica ili Novosadska NS-4 su najbolje za rakiju, kaže ovaj proizvođač.
Kratko uputstvo za pečenje rakije
Dok smo snimali razgovor, njihovim dvorištem širio se opojni miris dunje, koji je dopirao iz njihovih „veselih kazana“, čime je i zvanično započela ovogodišnja sezona pečenja rakije u destileriji Adamović. Priprema komine, jedan je od najvažnijih segmenata proizvodnje, smatra Željko i otkriva nam pojedine detalje.
Ključno je da se voće, najpre, temeljno opere i da se odstrane koštice i peteljke. Potom se očišćeno voće ostavlja da odstoji u sudovima za vrenje, na odgovarajućoj temperaturi, uz dodavanje kvasaca ili enzima, kako bi vrenje teklo što ravnomernije. Kada se proces vrenja završi, lože se kazani za rakiju, u kojima se zagreva komina, i tada počinje destilacija. A da bi pečenje krenulo na vreme, osim stručnosti, potrebna je dobra koncentracija, ali i maksimalno strpljenje, kojeg Nevena, kako u šali kaže, ima napretek. Od detinjstva je, kaže, bila „tatin sin“, te je uz njega naučila sve tajne uspešnog pečenja rakije.
Tehnološki deo u porodičnoj destileriji, i danas protiče pod njenim budnim okom, i zahvaljujući njenoj umešnosti njihove rakije su ujednačenog kvaliteta. Nevena kaže da oni kazane zagrevaju na dva načina – drvima ili pomoću plina, i da strogo vode računa o tome da vatra ne bude prejaka, kako komina ne bi zagorela. Kada izvade samo „srce rakije“, ona ide na hlađenje, filtriranje i odležavanje. Ipak, prilikom pečenja rakije mogu da se naprave greške, zato saznajte klikom na link: Kako popraviti greške nakon pečenja voćne rakije.
Rakije su najbolje kada odleže par godina
Taj omiljeni alkoholni napitak u našem narodu, svoj puni potencijal dostiže odležavanjem, te su Adamovići, iz sopstvenih sredstava, izgradili savremeni podrum, sa prohromskim buradima, u kojima njihove rakije čekaju i do dve godine, da bi bile flaširane. Željko sa ponosom ističe da su njihove rakije – dunjevače, kajsijevače i viljamovke, stvarane sa puno ljubavi. Trude se da sačuvaju prirodnu aromu svih voćnih vrsta koje imaju u asortimanu, ali su svesni činjenice da im je, za snažniji prodor na tržište, važan i vizuelni identitet.
Domaće tržište je preplavljeno rakijama različitog kvaliteta, kaže naš sagovornik, a da biste se istakli, vaša rakija mora da ima postojanu aromu voća od koje je napravljena, da je kristalno bistra, a dok je degustirate, treba da osetite prijatnost i sklad.
Limitirane količine za klijentelu sa rafiniranim ukusom
Rakije od dunje, viljamovke i kajsije iz destileriji „Adamović“ na severu Bačke, koje ćete prepoznati po jedinstvenoj, ekskluzivnoj ambalaži, proizvode se u limitiranim količinama, a konzumiraju u domaćim restoranima i kafićima. Našle su se i u koferima naših gastarbajtera koji su je nosili kao suvenir iz domovine i reprezentativan poklon u neku od zemalja Zapadne Evrope, a uskoro bi mogla da ponese i oznaku zaštićenog geografskog porekla, prave srpske rakije – sa ponosom ističe bračni par Adamović.
