Nije svaka poljoprivredna proizvodnja u Vojvodini nasledna sa očeva na sinove, neki današnji proizvođači se jesu zaljubljivali u tu delatnost samo gledajući okolinu koja se njome bavi i tek kasnije, nakon profesionalnog veka u drugoj oblasti, okretali se upravo poljoprivredi.
Zvonko Dejanović iz Gospođinaca koji se danas bavi ratarstvom i proizvodnjom paprike, iskren je kada kaže da je poljoprivreda na njegovom današnjem gazdinstvu bila sticaj okolnosti i životnog puta.
Zvonkovoj današnjoj proizvodnji paprike prethodila je i proizvodnja maka o kojoj se ni danas u Srbiji ne priča baš mnogo. Naš domaćin kaže da je tada to bilo zanimljivo poljoprivredno i poslovno iskustvo.
„Bilo je prilično traumatično što se tiče samog posla jer je trebalo taj mak obraditi, izlupati čaure da se izvadi seme, pa zatim to seme obraditi da bude konzumno, znači da se odvoje nečistoće iz njega. Imao sam sreću da je otac jednog mog prijatelja imao mašinu koja datira negde iz XIX veka koja je služila za odvajanje nečistoće iz semena, ne samo iz maka već uopšte.“ – saznajemo od Zvonka.
„Nisam se vratio na mak jer je onda to moralo da se prijavi SUP-u da se to sve legalno radi jer je onda bila i ozbiljna država pa se to drugačije sve radilo, tako da je posle toga paprika došla kao ozbiljna priča.“ – kaže Zvonko.
30 godina kasnije Zvonko je, kada je reč o ratarstvu ostao veran pšenici, kukuruzu i soji, koje i pored sušne godine nisu dale loše prinose. Naš domaćin kaže da pamti mnogo teže godine od ove ali ako se ponovi uskoro još jedna, slična ovoj godini, čak i da sledeća sezona bude dobra veruje da će oni proizvođači koji su u takozvanom „suvom ratarenju“ sve teže ostajati u proizvodnji. Iz tog razloga se Zvonko i bavi i povrtarstvom.
Ove godine na oko hektar i po iz direktne setve sejao je crvenu papriku slonovo uvo, a sistem kap po kap se još jednom pokazao kao odlična investicija u toj proizvodnji, čak 3 puta više biljaka po hektaru se postiže zahvaljujući njemu.
U izuzetno dobroj prošloj godini Zvonko je imao 60 tona paprike po hektaru, ove godine međutim za nijansu manje, oko 45 tona ali nije suša bila uzrok već nešto sasvim drugo i nepredvidivo.
„Uticali su vektori, tj. spoljni faktori, to su insekti koji su preneli jedan deo bolesti na papriku pa sam imao nešto manji prinos i kvalitet je bio slabiji.“ – objašnjava Zvonko.
Ovo generalno gledano nije bila loša godina za papriku, naprotiv, usled velikih prinosa i cena je bila dobra kaže naš proizvođač. Kao i ranijih godina prva klasa paprike odlazila je nakupcima, a sve ispod toga za industriju. Ipak problematika neorganizovanosti i proizvođača i države u pogledu tog povrća i dalje je prisutna, ma koliko godina bila dobra ili loša.
„Mi smo podneblje gde se proizvodi paprika vrhunskog kvaliteta i mi bismo mogli da zadovoljimo pola Evrope, međutim slabo se ko zanima za nas, znači borimo se sami pa kako se izborimo. Da smo mi, kao proizvođači povezani sa tržištem preko neke ozbiljne organizacije, neke firme ili preko države na koji način bi mi mogli to da plasiramo i da imamo obostranu korist.“ – ističe Zvonko.
Ali proizvodnja se mora nastaviti, Zvonko nema ambicija da u ovakvoj neuređenosti i klimatskoj nepredvidivosti trenutno proširuje svoju proizvodnju. Ono na čemu će i dalje raditi jeste kvalitet i da se ono izgrađeno što više sačuva od nepredvidivih okolnosti i kao takvo, što bolje plasira na tržište.
Opširnije pogledajte u prilogu.
