1999. godine u Novom Slankamenu osnovana je vinarija “Manufaktura Spasić”. Kako kažu naši domaćini, negde između Dunava i plodne sremačke ravnice, nikli su i njihovi prvi vinogradi, te danas grožđe i voće proizvode na oko 5 hektara. Saša, ljubitelj vina i Maja, enolog po struci, spojili su svoje želje te danas u vinariji kapaciteta 35 hiljada litara, nastaju vina vrhunskog kvaliteta. Osim kvaliteta dokazanog na brojnim manifestacijama, ono što ih izdvaja jeste izbor sorti, pa su se pored Šardonea, Sovinjona, Tamjanike i mnogih drugih, na ovim brežuljicama našle i neke ne tako česte sorte od kojih naši domaćini prave veoma zanimljiva vina.
“Šta je tu specifično? Pa pored tog marselana koji je stara francuska sorta, imamo i Petit verdot koji ulazi u kupažu. I to je vino koje jedino mi imamo u toj kupaži. Ova sorta potiče još iz 18. veka. To je lepo strukturno vino koje traži drvo, koje traži barik, koje može dugo da odležava, koje ima voćne arome, pikantne, začinske. A prvi smo zasadili sortu Rebo.” – priča nam Maja Spasić.
SREMSKA ZELENIKA
Ono što je važno za istaći jeste da su se sve ove sorte koje nisu česte kod naših proizvođača, veoma dobro pokazale na našem podneblju, jer evo, nakon 9 godina one daju odličan rod. Ono što je takođe specifično u vinogradima Spasića, jeste još jedna sorta koju su tako reći vratili u svoju postojbinu, odnosno Srem.
“Poslednja sorta koju smo posadili jeste jedna austrijska sorta, tačnije austrijanci su je prisvojili, a ustvari je to sremska zelenika, naša autohtona sorta koja je nekada ovde bila prisutna.” – dodaje Maja Spasić.
DOMAĆA VINA SU KVALITETNA, ALI SKUPA
Inače, naša domaćica, osim što je enolog, ona je i članica Državne komisije za ocenjivanje vina, te nismo mogli, a da ne načnemo i tu temu, sa pitanjem, imamo li mi u Srbiji kvalitetna vina?
“Sada pričam kao ocenjivač. Naša vina su veoma dobra. Ono što mi imamo prilike da probamo je oko 60-70% jako dobro.” – ističe naša sagovornica.
Što se tiče plasmana, naši domaćini sa tim nemaju problema. Ko je jednom probao njihovog Krivca, Oroza, Belu lalu, zalio neku tajnu Tajnom iz ovog podruma, taj je obično poželeo ponovo da se vrati, kako bi uživa uz još pokoju čašu. Međutim, kroz razgovor se dotičemo i kulture konzumiranja vina kod nas, gde to nije na zavidnom nivou. Prema rečima naše sagovornice, domaća vina često cenovno nisu pristupačna domaćem tržištu.
“Problem u našim vinima je to što su preskupa, kada sagledamo našu ekonomsku situaciju. Ali svako ima pravo da svoj trud oceni kako misli da treba. Mislim da nam je to problem, što su nam vina skupa. Da imamo pristupačnije cene, potražnja bi bila veća.” – ističe Maja.
UVOZIMO VINA LOŠIJEG KVALITETA
Sa druge strane, Maja ističe da je vino živo, da ono iziskuje brigu, ali da uz sve to njegova vrednost mora biti prilagođena domaćem tržištu, kako bi i sama potrošnja bila veća. Osim toga na svetskoj mapi, Srbija nije prepoznata kao zemlja u kojoj se prave vrhunska vina. Bar nije prepoznata onoliko koliko to zaslužuje zbog kvaliteta koji ima u podrumima širom zemlje. Da bi se to promenilo, neophodan je ozbiljan državni marketing kako bi se skrenula pažna na domaće proizvođače, smatra Maja. Osim toga, valjalo bi povesti računa i o uvozu vina.
“To je bio jedan akt koji je prosto morao da prođe. Srbija je u obavezi da uveze vino koje ima mnogo manji broj poena. Dakle, njihova vina mogu da uđu kod nas sa mnogo manje poena, nego što naša moraju da imaju kako bi izašla. Samim tim, ta vina su i jeftinija. A ja ne razumem, kako je moguće da vino iz Španije može da dođe do Srbije i da ima cenu 180 dinara?” – pita se naša sagovornica.
Ali da se vratimo Manufakturi Spasić kojoj bodova ne manjka. Naprotiv, stručnost i ljubav su se spojile te je flaširan isključivo kvalitet. Naši domaćini u ponudi imaju i slaganje vina i hrane. Osim u kvalitetnoj čaši vina, oni će vam nadražiti nepce i ukusnim jelima, te nam ne preostaje ništa drugo nego da vam ih preporučimo od sveg srca.
