Podizanje vinograda nije mala investicija, a njegova nega traži punu posvećenost. „U vinu ima najviše sunca. Neka žive ljudi koji proizvode vino i njime unose sunčevu svetlost u duše ljudi“, jedna je od najcitiranijih izreka Maksima Gorkog, među vinarima i ljubiteljima vina. Upravo njome se rukovodio i 28-ogodišnji Kikinđanin, Vladimir Momirov, jer kako kaže, sa najviše sunčanih dana u godini u celoj zemlji, Kikinda je idealna za proizvodnju grožđa i vina. Njegov mladi zasad, slavi treći rođendan i uspešnu prvu, tzv. devičansku berbu. Sudeći po kvalitetu obranog grožđa, vina koja se budu proizvela biće odličnog kvaliteta. Šta su najvažniji koraci u uzgoju grožđa?
Rod je bio zadovoljavajući, priča nam Vladimir, dok obilazimo njegov vinograd, po jednom od najvetrovitijih dana početkom oktobra. Uspeli su da uberu oko 800 grama po biljci, što je, imajući u vidu činjenicu da je reč o mladom zasadu grožđa, solidan prinos, naglašava naš sagovornik.
Redukovanom zaštitom vinograda do visokih prinosa
A da bi se postigli solidni prinosi, neophodno je da se maksimalno posvetite vinogradu, da ga svakodnevno obilazite i odradite svaku operaciju blagovremeno, jer bi vas i najmanji propust skupo koštao, savetuje Vladimir. Kao voćarsko – vinogradarski inženjer, posetio je nekoliko tamošnjih zasada, i pomogao domaćinima da izbegnu početničke greške.
Prvi i najvažniji korak u vinogradarstvu je analiza zemljišta, i ako je ono pogodno, sledi odabir sortimenta. Vladimir se u vezi sa tim, najpre, konsultovao sa svojim profesorom sa fakulteta, Ivanom Kuljančićem.
Posadio je sortu „Morava“, koja je interspecijes sorta, jer je otporna na niske temperature, koje su česte u ravničarskim predelima. Pokazala je odličnu otpornost na gljivična oboljenja, visoko je tolerantna na plamenjaču, botritis i pepelnicu, koje su najveći neprijatelji roda svakog vinogradara.
„Probus“, domaća sorta, koja je nastala ukrštanjem kaberne sovinjona i skadarke, takođe je našao svoje mesto u zasadu ovog mladog proizvođača. Ona je nešto osetljivija na bolesti i na niske temperature, kaže Vladimir i dodaje da će taj nedostatak kompenzovati uzgojnim oblikom, i uz malo više rada, nada se da će postići neku sigurnost i izvući sav potencijal i iz te sorte.
Berba je završena, vino polako „šapuće“
Zasad je podignut na oko 3 kilometra od centra grada, na površini od oko 70 ari, odgovaraju mu sunčani dani, a njih u Kikindi ne manjka, kao i provetrenost, a u danu našeg snimanja, duvala je jaka košava koja je povijala lastare. Bila je to prilika da Vladimir sagleda u kakvom stanju mu je zasad, kako bi ga što bolje pripremio za prezimljavanje. Sačekaće da otpadnu listovi sa čokota i počeće sa jesenjom rezidbom.Prodaja grožđa im se, kaže Vladimir, ne isplati, i mali je broj proizvođača koji od toga imaju računice, zato se od starta odlučio za finalni proizvod.
Za sada nema svoj podrum vina, pa ga uslužno obrađuje kod prijatelja, i sav ovogodišnji rod završiće u vinu. Kako ističe, nije mu, za sada, u planu da se širi megalomanski, voleo bi da postane prepoznatljiv, pre svega, na lokalnom tržištu, po kvalitetu vina, a da bi to postigao mora da se posveti svakom čokotu, kako bi iz njega mogao da izvuče maksimum.
Mladi Kikinđani oživljavaju vinsku tradiciju svog kraja
Kikinda je nekada bila poznati vinogradarski kraj, ali su vremenom vinogradi raskrčeni, a samo istinski ljubitelji vina sačuvali su stare čokote od propadanja. Sve je više mladih Kikinđana, poput Vladimira Momirova, koji žele da ožive vinarsku tradiciju svog kraja, i da se pozicioniraju na vinskoj mapi Banata. Osim na kvalitetu svojih vina, radiće i na njihovom brendiranju, za šta je već osmislio upečatljive slogane i ambalažu, a u perspektivi mu je i da organizuje vinske degustacije, uz prateće sadržaje, na salašu daleko od gradskog saobraćaja.
Sagovornik: Vladimir Momirov, Kikinda
