Već sedam generacija porodice Živanović iz Sremskih Karlovaca bavi se vinogradarstvom i proizvodnjom vina, te ta tradicija doseže do daleke 1770. godine, priča nam naš domaćin, Borivoj Živanović. Pažnju nam je svakako privukao ovaj lagum star oko 250 godina u kojem odležavaju crvena vina, dok se primarni deo proizvodnje odvija u modernoj vinariji i vinskom podrumu sa inox buradima.
“Mi smo u prošlosti imali tri ovakva laguma, ne podruma, već laguma. Podrumi se nalaze ispod kuća, a lagumi su ukopanu u brdo. Ovaj lagum je ukopan 15 metara ispod zemlje, dugačak je 27 metara, a temperatura u njemu je konstantno između 12-14 stepeni. Tokom cele godine. Na zidovima ovog laguma nalazi se plemenita plesan koja nastaje isparavanjem alkohola iz vina, koja se ovde formira decenijama unazad. Dobra je za sazrevanje vina u drvenim buradima.” – kaže naš domaćin, Borivoj Živanović.
DOBRA KLIMA ZA GROŽĐE
U Sremskim Karlovcima su veoma dobri mikroklimatski uslovi za proizvodnju grožđa i vina, dodaje naš domaćin. Njihovi vinogradi su u Mateju na svega nekoliko stotina metara od Dunava i na 200 metara nadmorske visine. Tokom sezone od reke se dobija dvostruka refleksija, zapravo se sunce odbija o Dunav i dva puta osunčava tamošnje vinograde. Tako grožđe sakuplja više šećera nego na drugim regionima, ističe Borivoj. U vinariji Živanović postoji široka paleta vina, a ono što izdvajaju jeste očuvanje lokalnih sorti, kao što je to probus.
“Radimo jednu kupažu od 80% merloa i 20% probusa koje je naše lokalno grožđe. Mi smo ga prvi posadili pre 18 godina, a nastao je pre 50 godina na Institutu za vinogradarstvo. Inače, probus radimo i čist, kao sortno vino.” – kaže naš sagovornik.
Tu su naravno i bele sorte, bela vina: šardone, kao i jedno zanimljivo vino po kojem su poznati, a zove se Šmizla koja nastaje od neoplante i petre, takođe dve lokalne sorte. I naravno, tu je bermet koji je brend Sremskih Karlovaca i koji je, kako kažu, proslavio Frušku Goru.
“Bermet se vratio, ljudi ga vole. Naravno, ko voli ta slatka vina sa 27 suvih trava, voća i začina. Još je Zaharije Orfelin 1783. godine u svom Podrumaru, najstarijoj knjizi ovde o vinima, piše o bermetu kao lekovitom vinu. Naravno, ta vina su korišćena i kao diškrecija kada su naši velikodostojnici odlazili u Beč, na dvor, kada smo tražili neke slobode, privilegije, kažu da su prvo slali buriće sa bermetom, pa kada bi zatim oni otišli, sva vrata su im bila otvorena.” – priča nam Živanović.
VINO OD SUVOG GROŽĐA – SUVARAK
Spomenuo je naš domaćin još jedno desertno vino koje se pravilo tada u Karlovcima, a koje oni još uvek prave, a to je auzbruh, ili suvarak: vino koje se pravi od suvog grožđa.
“Vrlo retko ga radimo. Godina mora da bude vanserijska, treba nam velika količina suvog grožđa, a to radimo na čokotu, na čokotu čekamo suvo grožđe. Poslednji ausbruh koji smo radili je iz 2010. godine.” – dodaje naš domaćin.
Interesantno je to što Živanovići imaju pravi muzej kada je reč o vinskoj tradiciji Sremskih Karlovaca, i njihove porodice, naravno. Tu su etikete još od Borivojevog pradede, dede, diplome iz perioda Kraljevine Jugoslavije, vinogradarske alatke, kao i fotografije iz tadašnjih vinograda iz 30-tih godina prošlog veka. Na ovaj način Živanovići čuvaju tradiciju, ne samo svoje porodice, već čitavog ovog kraja.
A kada spominjemo Karlovce, oni imaju dobro utabanu vinsku stazu. Gosti im dolaze iz čitavog sveta, međutim, korona ih je zaustavila, te je prošla godina bila izuzetno teška, a naslućuje se da će takva biti i ova.
