Berba trešanja je uveliko počela, te smo obišli Darka Topalovića iz sela Miokovci koji je prve trešnje posadio pre skoro 20 godina. Tada je to bio dobar potez, a među prvima ih je izvozio za Rusiju. Kako nam je rekao to su sorte koje su tada bile popularne. Međutim, sada se ne mogu uporediti sa novijim sortama koje su itekako kvalitetnije i otpornije prilikom transporta.
“Pod trešnjama imam nepun hektar. Nešto smo povadili, pa zamenili sa novijim na gizeli 6. To je jedan moderniji zasad, sve ukupno na 3 hektara, biće to ozbiljnija priča. Jer ja imam sorte od pre 20 godina. One su tad bile popularne, ali su nula naspram ovih danas, koje su tvrđe, trajnije, otpornije.” – kaže nam Darko.
Cilj je da se sve ove stare sorte zamene novim. Međutim, kako kaže Darko, lepo se živelo i od ovih postojećih i to zahvaljujući ruskom tržištu.
“To se lepo prodavalo, cena od 2 eura je za nas ok. Međutim, ove godine zbog pojedinaca koji rade reeksporte, bila je zabrana koštičavog voća, te će ove moje prve trešnje završiti na domaćem tržištu.” – kaže naš domaćin.
Odobren izvoz radost za domaće voćare
U međuvremenu je odobren izvoz koštičavog voća, na radost brojnih proizvođača.
Inače, obilne padavine, pa oluja sa gradom, sve je to ostavilo posledice po plodove. Međutim, poznija trešnja koju naš domaćin takođe ima, biće bolja, te se nada da će ona biti izvezena. Osim toga sa ovim mladim zasadom sa novijim sortama, očekuje i daleko bolje rezultate.
“Daće gizela u četvrtoj godini 20 kila. To je već nešto. I neka cena bude 2 eura, to je zadovoljavajuće.” – ističe Darko.
Taj izvoz, međutim, nije lako ispoštovati, jer se radi o veoma zahtevnom tržištu. Nekada, priča nam Darko, bilo je važno da je trešnja ukusna i zdrava, dok se danas zahteva niz dodatnih karakteristika. Iako tvrdi da je naša trešnja daleko ukusnija od one koja dolazi iz drugih zemalja, njihova proizvodnja je na jednom višem nivou, smatra naš domaćin.
“Ja garantujem da je naše voće ukusnije od nekog iz drugih evropskih zemalja, ali nam nedostaje malo kulture, malo bolja pakovanja, itd. Kada pogledam Grčku ili Uzbekistan, Azerbejdžan, ma to ti žao da načneš gajbu kako je lepo upakovano.” – priča nam naš domaćin.
Miokovci su selo poznato po proizvodnji kajsije, međutim, sve je više zasada pod trešnjama. Razlog je što one stižu ranije, te mogu da donesu neki prvi dinar u sezoni. Naš domaćin smatra i da nam nedostaje ozbiljnijih zadruga koje treba otvoriti u srcu proizvodnje, u selima u kojima ljudi znaju da proizvedu kvalitet.
