Malo je mladih ljudi koji bi želeli da napuste veće gradove, a pogotovo Beograd, bilo da su rođeni u njemu ili ne. Migracija stanovništva ide od sela ka gradu skoro nikada u suprotnom smeru. Na selu uglavnom ostaju onu čiji su se očevi i dedovi bavili poljoprivredom, a u nasleđe dobijaju zemlju i nastavljaju porodičnu tradiciju.
Milan Simić je dugo godina živeo u Beogradu, imao stabilan i perspektivan posao i radio za jednu uglednu, stranu firmu. Njegov život promenio se onog časa kada mu je rođak testamentom ostavio 5 hektara zemlje u Arilju. Miloša su svi prijatelji savetovali da ostane u gradu, zadrži posao i proda zemlju koju je nasledio, ali on je odlučio da ode u Arilje i za sobom ostavi život u metropoli i sve njegove prednosti. Nije se pokajao zbog takve odluke. On danas uživa u životu na selu, zavoleo je poljoprivredu i sa svojim psom putuje ariljskom krajem.
Milan je po struci diplomirani ekonomista. Na svom imanju odlučio je da se bavi voćarstvom, dosta se edukovao u ovoj oblasti, pohađao je razna predavanja, čitao knjige i prikupio je dovoljno znanja da započne posao. Danas ovaj mladi poljoprivrednik uzgaja krušku, ima zasad leske koji se navodnjava, kao i malinu. Zasade voća planira da proširuje i unapređuje, zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama.
Pored zemlje, nasledio i životinje
Zajedno sa zemljom koju je nasledio, ovaj mladi poljoprivrednik je dobio i 12 ovaca, 3 praseta, 15 mačaka, kao i jednog zlatnog retrivera. Ovce i prasiće odlučio da zadrži iz hobija jer je veliki ljubitelj životinja.
Milan ima ambiciozne, ali i realne planove. On namerava da podigne i zasad borovnice koja u ovom kraju zbog kiselog zemljišta dobro uspeva. Milan je odlučio da bude sam svoj gazda i on svojim primerom pokazuje da od sela ne treba olako bežati. On ohrabruje mlade ljude da ostanu na selu i da ne odustaju tako lako od svoje zemlje i dedovine.
