Lešnik je voćka koju vredi čekati – priča nam na početku naše posete njihovoj modernoj plantaži leske u temerinskom ataru, Čaba Silak, koji je preuzeo ulogu supervizora zasada i koordinatora celokupne tehnologije proizvodnje. Kako kaže, plantaža lešnika, od koje se prvi ozbiljniji prihodi mogu očekivati tek nakon 8 do 10 godina, je samo jedan u nizu biznis poduhvata porodica Silak i Žunji, u okviru porodične zadruge, u koji polažu velike nade. Kako kaže, iako je njihova proizvodnja još u začetku, već sada imaju jasnu viziju i poslovnu strategiju kojoj streme. Postojećih 3.600 sadnica, koje se prostiru na 9 hektara, u godinama koje slede, žele da udvostruče, kako bi obezbedili dovoljne količine tog jezgrastog voća za potencijalnu konditorsku preradu, jer im je želja da u budućnosti prave lešnik kremove i putere, koji su sve traženiji na domaćem tržištu.
Plodna zemlja i sertifikovane sadnice preduslovi za uspešan početak
Porodice Silak i Žunji su inicijalnu ideju za uzgoj lešnika dobili nakon obilaska nekoliko plantaža u Italiji, u kojoj je leska na tronu decenijama unazad. Pažljivo su slušali iskustva u proizvodnji tamošnjih proizvođača, vratili se u Srbiju, nabavili visokootporne sertifikovane kalemljene sadnice i sa velikim entuzijazmom se upustili u taj posao.
Čaba kaže da su se ugledali na italijanske kolege, ali su, istovremeno, primenili i dosadašnja iskustva domaćih leskara. U Italiji je do sada bio dominantan žbunasti uzgojni oblik, ali su se, kako kaže, uverili da je sve više onih koji se odlučuju za kalemljene lešnike, koje su i sami posadili na najvećem delu plantaže. Mišljenja je da proizvođači u Srbiji itekako mogu da idu u korak sa italijanskim kolegama, a njihova glavna prednost je plodnija i kvalitetnija zemlja, koja pogoduje lešniku.
Pregusta sadnja – najčešća greška početnika
Analiza zemljišta je, definitivno, prvi korak, koji se nikako ne sme zaobići, jer se cela proizvodnja zasniva na kvalitetnom zemljištu. Previše kiselo ili bazno zemljište, drastično će vam umanjiti prinose, upozorava ovaj mladi proizvođač iz Temerina. Kako savetuje, njiva se može đubriti stajnjakom, glistenjakom ili mineralnim đubrivima. Najčešća greška početnika je, kako dodaje, pregusta sadnja.
Prema njihovom iskustvu, najbolja razdaljina između stabala je 6 puta 5 metara, zahvaljujući kojoj će u kasnijem periodu, u zasadu biti dovoljno svetlosti, a samim tim će i prinosi biti zadovoljavajući. Dok su stabla mala, ovaj mladi proizvođač iz Temerina savetuje leskare da svake dve nedelje obiđu svoju plantažu i uklone divlje izdanke, koji su štetni, jer crpe hranljive materije, a nije na odmet da, u kasnijim fazama proizvodnje, angažuju i stručnjaka za rezidbu.
Prednost podzemnih zalivnih sistema
Leska zahteva dosta vode u toku cele godine. Zato su zalivni sistemi neizostavni deo u proizvodnji, ističe Silak. Na parceli na kojoj smo snimali našu reportažu, Silakovi su postavili podzemne zalivne sisteme, koji se nalaze na dubini od oko 30 centimetara. Kako nam je pojasnio Čaba, po dve cevi se nalaze sa obe strane stabala, što je pogodno prilikom obrade zemljišta, jer nisu na površini zemlje.
Na pojedinim parcelama imaju i sisteme „kap po kap“, koje su postavili, uglavnom, oko mladih sadnica, jer u ranim fazama, dok još nisu dovoljno razvile korenje, moraju da imaju direktan izvor vode na raspolaganju.
Lešnik – investicija na duge staze
Čaba kaže da se tokom gajenja primenjuje međuredna obrada zemljišta, a leske se moraju tretirati i protiv pepelnice, koja im je najveći neprijatelj. Najveća mana ove proizvodnje jeste spor povraćaj kapitala, tek nakon 4 godine zasad postaje komercijalno produktivan, a najveći prinos daje zasad star 10-15 godina. Međutim, eksploatacioni period lešnika je dug, preko 50-60 godina, što je Čabi, i ostalim članovima porodice, bila glavna motivacija, jer žele da obezbede sigurnu budućnost svojoj deci.
