Iako se porodica Ferenca Berte iz Beške stočarstvom bavi već dugi niz godina, on je rešio da sa intenzivnog uzgoja kod kuće, svoju stočarsku priču preseli na slobodan uzgoj. Tačnije na Krčedinsku adu. Tako je sa tova bikova, prešao na sistem krava-tele za koji smatra da ima nešto bolju priču.
“Stoku držim od kada znam za sebe. Kupovao sam telad pa tovio kod kuće, ali nama manjim proizvođačima se to ne isplati. Rešio sam da pređem na ovaj sistem krava-tele, koji je malo isplativiji u odnosu na intenzivnu proizvodnju. Doteram krave na pašnjak, one ovde budu dobar deo godine. Trenutno imam deset krava, deset junica koje će se teliti na jesen.” – kaže Ferenc.
SIMENTALAC POGURAN U STRANU
Inače, Ferenc ima domaće krave u tipu simentalca. Kako kaže čini mu se da je simentalac malo stavljen u stranu, ako se gledaju postojeće subvencije.
“Mislim da je kod nas danas simentalac pomalo ugrožen. On je kombinovana rasa, za mleko i za meso. A što se tiče subvencija on ne spada u tovnu rasu. U Srbiji najmanje ima tovnih rasa, a ja kao manji proizvođač ne mogu tako lako kupiti herefroda, angusa, šarolea itd. Našeg smentalca kojeg su godinama razvijali su pogurali u stranu, a pola Srbije tovi simentalca. To više kao nije tovna rasa. Ma nemojte mi reći. Da se ja pitam, kao što se ne pitam, pre bih stimulisao domaću šarenu u tipu simentalca nego ove strane rase čije junice su jako skupe.” – smatra naš domaćin.
Krčedinska ada je pravi raj za stoku, a spas za stočare iz Beške, Krčedina, Kovilja i Gardinovaca. Naši domaćini nam kažu da na Adi ima oko 1000 komada stoke: krava, svinja, konja i ovaca. Pašnjak je solidnog kvaliteta, a životinje se slobodno kreću, te je benefita puno, kaže nam Ferenc. Naravno, boravak na pašnjaku sa sobom nosi i probleme, ali ih ovdašnji stočari blagovremeno rešavaju.
“Ovo je plavno područje pa ima metilja, ali mi to preventivno rešacamo, vakcinišemo grla dva puta godišnje. Sada su problem muve koje upljuvu stoku, pa se jave crvi, ali tu je važno reagovati odmah i redovno kontrolisati grla, te veoma lako to rešavamo. Problem su i šakali.” – ističe Ferenc.
CILJ JE PRODAJA TELETINE, A NE TELADI ZA TOV
Tržište je varljivo, kaže nam naš sagovornik. Cena bikova varira konstantno, a trenutno ne zadovoljava troškove tova, pa ipak, potražnja za teladima ne jenjava, ali Ferenc je ipak prodaju organizovao malo drugačije.
“Ja moju telad ne prodajem za tov. Imam kući neku malu klanicu, pa ljudima nudim meso. Slikam moju telad, objasnim ljudima o čemu se radi, kako je ono raslo, gde, te na taj način plasiram telad. Tako izvučem malo bolju cenu, neću da klaničari zarađuju na meni.” – ističe Ferenc.
Najbolju žensku telad ostavlja za sebe kako bi proširio priču, a uzda se u simentalca, jer smatra da će on, u domaćem stočarstvu, ponovo zauzeti mesto koje zaslužuje.
