NEMA PEČENJARA I RESTORANA, OTEŽANA PRODAJA STOKE
Stočari u Braničevskom kraju našli su se u velikom problemu. Prodaja stoke je stala. Tržište je jednostavno nestalo sa zatvaranjem ugostiteljskih objekata. Naime, tamo nema prerađivača, niti klanica, te su im jedini kupci bile direktno pečenjare, ili nakupci koji nabavljaju meso za ugostiteljske objekte. Nakon što je radi vanrednog stanja na tu branšu stavljen katanac, u problemu su se našli i stočari tog kraja. Kako nam je rekao Zoran Jovanović, ovčar iz sela Milanovac kod Žagubice, ovo vanredno stanje je i njih dovelo baš dotle: do vanrednog stanja.
Nadaju se tamošnji stočari da će se situacija popraviti bar do 1. maja, kada je prodaja uvek bila veoma dobra.
PRODAJA PRASADI U SREMU IDE BEZ VEĆIH PROBLEMA
Sada ćemo otići do svinjskog Srema, da proverimo kako ide prodaja prasadi i tovljenika. Prema rečima Zorana Erića, predsednika Asocijacije stočara Srema i Mačve, tamošnji svinjari su unazad tridesetak godina pretrpeli mnogo, pa će izdržati i ovo vanredno stanje. Problema je bilo na samom početku ove situacije, ali su se malo organizovali, te sada sve teče bez većih poteškoća.
“Pojavljuju se i sada razni mešetari koji žele da iskoriste ove trenutke i da na tuđoj muci zarade. Zbog toga su naši mlađi članovi napravili neke internet grupe gde smo tražili da se objavljuju ponuda i potražnja, da se prikažu što realnije cene i broj životinja koji se nudi. Tu ponudu i potražnju dostavljamo Agrotim logistici koji dalje te podatke prosleđuje robnim rezervama. Mislim da smo uspeli na jedan način da smanjimo uticaj crnog tržišta.” – smatra Erić.
POJEDINE KLANICE SNIZILE CENU TOVLJENIKA
Problem sa niskom cenom prasadi i nemogućnosti prodaje imale su naše kolege iz Šumadije recimo, ali oni sitniji proizvođači koji su direktno zavisni od pečenjara, dodaje naš sagovornik. Nastradali su i oni ljudi koji nisu imali strpljenja ili jednostavno nisu mogli da čekaju sa prodajom. Problem je detektovan i u pojedinim delovima Vojvodine, konkretno oko Subotice i Sombora. Navodno postoje otkupna mesta na kojima je za prasad nuđena cena od oko 250 dinara, pa i manje. Sa druge strane, ljudi iz Srema i Mačve koji proizvode prasad za tovljače, nemaju takvih problema, ističe Erić.
“Cena prasadi je 300 dinara +pdv, čak možemo da primetimo i manji nedostatak prasadi. Što se tiče tovljenika, pojedine klanice su snizile cenu za oko 10 dinara. Jedini svetao primer je Mitros koji je zadržao cenu od 210 dinara +pdv za toplu polutku. Na taj način opravdava svoje postojanje i ulaganje države.” – kaže Erić.
Cena tovljenika za farmersku robu je i dalje 160 dinara + pdv.
IZOSTALA POMOĆ POLJOPRIVREDI
Država je pre nekoliko dana izašla sa konkretnim merama za pomoć privredi, ali u tom paketu nije bila ni spomenuta poljoprivreda. To su primetili brojni poljoprivredni proizvođači. Setva je u punom jeku, troškovi su veliki, a vanredno stanje apsolutno ima uticaja i na domaći agrar.
“Mislim da država to mora promeniti, jer upravo je ovo stanje dokaz da mi moramo biti samodovoljni sebi, jer šta ako se zatvore granice? Svaka država čuva svoju proizvodnju hrane. Naša država se mora okrenuti svom proizvođaču. Mi smo očekivali neke mere za pomoć poljoprivredi, iskreno. Sad se pominju neki prelemani na voće, ali bi bilo poželjno uvesti ih i za uvoz mesa, kako bismo jeli kvalitetno i domaće.” – smatra Zoran Erić iz Asocijacije stočara Srema i Mačve.
