Hoće li vlašićka pramenka dobiti subvenciju?

0
846
Agrosaveti---vlasicka-pramenka---04
Timac AGRO

Vlašićka pramenka je u Vojvodinu stigla tokom ratnih devedesetih godina, iz Bosne i Hercegovine, pa je još zovu i bosanska pramenka. Prema podacima Udruženja Vojvođanski pramenko, broj grla se kreće oko 20 hiljada, što priznaćete nije zanemarljivo. Naša ekipa je htela da obiđe ovčare iz Mošorina koji drže ovu rasu, ali smo ih pronašli daleko od kuće, u ataru sela Aleksa Šantić kod Sombora. Tokom 3-4 zimska meseca ovi ljudi postaju nomadi te sa svojim stadom pređu kilometre i kilometre u potrazi za hranom. Zatekli smo trojicu, sa možda i najvećim stadom koje smo videli, jer na nekoliko parcela u ovom ataru nalazi se oko 3000 ovaca.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

“To je nama i tradicija, duga 100 godina, time se bavio i moj deda i moj otac. Verovatno je to mene povuklo da toliko proširim, sada imam 700 ovaca. To je čista vlašićka pramenka. A njeno meso je jedno od najkvalitetnijih, i onaj ko je probao, to zna.” – kaže Nedeljko Trivunović iz Mošorina.

U MOŠORINU PUNO STOČARA, A MALO ZEMLJE

Kraj je decembra, hladno je, vetar je nemilosrdan u ovoj ravnici, ali ovi ljudi se ne predaju. Pozicionirali su se u ovom ataru, jer tu ima još strnjišta, kada vlasnici parcela pooru, oni idu dalje i tako do proleća. Teško je, ali kažu da drugog izbora nemaju.

Sultan 1120x180

Agrosaveti---vlasicka-pramenka---03

“Preko leta smo u Mošorinu na pašnjaku, a tokom zime vodimo nomadski život koji je vrlo težak. Naša kuća je šator. Do Alekse Šantića nam je trebalo 15-20 dana. Na to nas tera teška muka. Mi po pravu prečeg nemamo zemlje, pa smo prinuđeni da se snalazimo, da idemo po strnjištu, da tražimo parcele koje nisu poorane. Ima ljudi koji nas razumeju, ali ima i onih koji nas teraju.” – priča nam Nedeljko.

PROČITAJTE I...  Farma ovaca u Kleku – potencijal u pašnjaku

Problem je što u Mošorinu ima puno stočara i stoke, a zemlje je malo u titelskoj opštini, te su predlagali resornom Ministartsvu da im se dodeli zemlja u drugim opštinama, kako bi mogli da prehrane ovce tokom zime. Kako kaže Nedeljko, obećanja je bilo, ali se ništa još uvek nije realizovalo.

LG 1120x185px

SUBVENCIJA BI REŠILA PROBLEM

Međutim, još nešto muči ove ljude, a to je činjenica da oni subvencije nemaju. Naime, vlašićka pramenka je tek ove godine priznata, ali nisu oni spremni za matičenje koje bi trajalo nekoliko godina, te smatraju da ova ovca zaslužuje bar pola od trenutne subvencije. Nedeljko kaže da im je to ministar i obećao.

Agrosaveti---vlasicka-pramenka---02

“Mi smo se obraćali institucijama i zbog zemlje i zbog subvencija. Ministra sam takođe zvao i on mi je prošle godine obećao da ćemo u 2021. godini dobiti 4000 dinara po ovci, ali nemamo ništa zvanično, a nova godina samo što nije.” – ističe naš sagovornik.

Neoram 1120x1080

CENA LOŠA, KUPACA NEMA

Na sve nabrojane probleme, došla je i 2020. godina koja je donela veoma lošu otkupnu cenu jagnjadi, ali i otežan plasman.

PROČITAJTE I...  Farma Ile de France ovaca u selu Bare kod Knića

“Nude na 170-200 dinara, mada je slabo kupaca i po toj ceni. Sada smo u situaciji da su nam ostali jaganjci od proletos, a počela su i nova jagnjenja. A kada odete u mesare, videćete da tamo cena jagnjetine i ovčetine nije pala. Dotučeni smo sa crnom zemljom.” – dodaje Nedeljko.

Timac AGRO Tečna đubriva

Prema rečima odgajivača sa kojima smo razgovarali, ne budu li se izborili za subvenciju i zemlju, mnogi će rasprodati svoja stada. Naša redakcija je pisala i resornom Ministarstvu tražeći komenatar u vezi sa vlašićkom pramenkom i navodima da je odgajivačima obećana subvencija, ali do zaključenja ove priče, odgovor nismo dobili.

Prethodni tekstSuzbijanje krvave vaši u voću i povrću
Sledeći tekstZašto izabrati Dekalb

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime