Razgovarali smo sa Ivicom Perić iz sela Trnjane koji se bavi ratarstvom i ovčarstvom. Ima četrdesetak grla virtemberg ovaca, za koje sam proizvodi hranu, a sam ih izvodi i na ispašu. Da li ima zarade u uzgoju ovaca i kako se danas živi na selu…?
Iako je celog života čvrsto stajao na zemlji i hrabro se hvatao u koštac sa svim nedaćama, apatija i beznađe koji su se uvukli u sve pore našeg društva, a naročito u manje seoske sredine, obeshrabrile su i Ivicu Perića, iz sela Trnjane, koga svi u selu poznaju kao večitog optimistu. Žao mu je mlađih generacija, poput njegove dece i rođaka, koji su dezorijentisani, demotivisani i ne vide nikakvu perspektivu u životu na selu.
Njegova ćerka je završila Višu školu u Beogradu i ostala da živi u tom gradu, a njegov stariji sin mu je u više navrata stavio do znanja da ne želi da se bavi poljoprivredom, jer vidi koliko to iziskuje mukotrpnog rada i ulaganja, bez ikakvog profita. Njegovi vršnjaci su se opredelili za rad i život u inostranstvu, i većina od njih se dobro snašla u tuđini, priča nam Ivica.
Umesto da nas spajaju, moderne tehnologije nas sve više razdvajaju
Današnja „internet generacija“ se čak i po selima potpuno otuđila, zagledani su u svoje telefone i kompjutere, i prolaze jedni kraj drugih kao da su slučajni prolaznici, požalio nam se Ivica, koji kaže da je njegova generacija odrastala u lepšim vremenima, iako ni tada nisu tekli „med i mleko“.
I sam je imao priliku da se odseli u Australiju, ali nije želeo da napusti svoje ognjište, zasukao je rukave i nastavio porodičnu tradiciju ratarske i stočarske proizvodnje. Inostrani hleb, kaže, nije jeo, navikao se na ovaj domaći , koji je, po njegovom mišljenju, gorak samo onima čiji su apetiti veći od njihovih mogućnosti.
On je, kaže, uvek bio zahvalan na onome što ima, jer ga je život tome naučio. Trudi se da svakog dana daje svoj maksimum, od jutra do večeri, i srećan je kada kraj godine završi na „pozitivnoj nuli“.
Ima puno posla, ali ima i zarade
Ta cifra je pozitivna, pre svega, zahvaljujući podsticajnim merama države, jer su subvencije jedini razlog zbog kojeg ovčari ostaju u tom poslu. Ovčarstvo je, kako ističe Ivica, trenutno jedina stočarska grana koja je isplativa, a računicu ima i zbog povoljne cene koju dobija za svoje jaganjce od vlasnika lokalnih pečenjara.
Ima četrdesetak grla virtemberg ovaca, za koje sam proizvodi hranu, a sam ih izvodi i na ispašu, jer su mu sati provedeni u prirodi, uz zvrkut ptica, trenuci rezervisani za relaksaciju i odmor. Ivica je svoje prve korake napravio na seoskoj kaldrmi, tu bi voleo i da ostari, a nije ga još sasvim napustila ni nada da će njegovi Trnjani jednog dana biti selo iz kojeg niko ne želi da ode.
Opširnije pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Sagovornik: Ivica Perića, poljoprivrednik iz sela Trnjane
