Porodica Vasiljević bavi se pčelarstvo, sa fokusom na uzgoj domaće medonosne pčele. Svoje znanje iz pčelarstva odlučili su da nadograde znanjima o apiterapiji, a posao da prošire u oblast turizma.
Stručna literatura i sadržaji na internetu su dobri samo za prikupljanje ideja, ali niko nije postao dobar pčelar, bez višegodišnjeg iskustva na pčelinjaku, priča nam Milan Vladisavljević, dok obilazimo njihovo prostrano, živopisno dvorište u vojvođanskom selu Gospođinci. On je, kako ponosno ističe, sve ove godine učio od svog oca Branka, vrsnog bačkog pčelara, sa kojim i danas pokušavaju da odgonetnu tajni pčelinji svet.
Fokusirani su na domaću medonosnu pčelu, koja je mešavina Banatske i Slovenačke Kranjske pčele. Pčelinja društva redovno osvežavaju, kako bi podigli produktivnost, a razvili su i sopstvenu proizvodnju rojeva i pčelinjih društava. Opredelili su se za pčelarski kontejner, koje su česti posetioci bagremovih, lipovih šuma i livada širom Srbije. Trenutno imaju 250 košnica, kao i sedamdesetak pomoćnih društava, a godišnje proizvedu od 5 do 8 tona meda.
Slovenačka iskustva u bačkoj ravnici
Stečeno znanje, Milan je odlučio da nadogradi i otišao je korak dalje, svestan činjenice da su se savremeni zahtevi tržišta znatno promenili. Za današnji izgled i koncept gazdinstva, najzaslužniji su, priča nam Milan, zaposleni u Turističkoj organizaciji Žablja, zahvaljujući kojima je imao priliku da obiđe nekoliko slovenačkih pčelinjaka.
Iskustva i princip rada tamošnjih pčelara preneo je u svoje Gospođince, pre svega, komore za apiterapiju, i drvene suvenir kućice, u kojima se u svakom trenutku mogu kupiti svi njihovi proizvodi. Razgledanje poljoprivrednog gazdinstva, degustacija više vrsta domaćeg meda,vožnja kočijama do obližnjeg rezervata prirode Jegričke bare, i korišćenje api komore, samo je deo turističke ponude gazdinstva Vladisavljević, koje je postalo brend Gospođinaca, i uvršteno je u turističku ponudu Žablja.
Njihovim raskošnim dvorištem trčkaraju petlići, u objektima su jaganjci i ovce, poni konjići i kobila lipicanerka, što je nezaboravni doživljaj, kako za najmlađe, tako i za one starije posetioce iz okolnih gradova.
Začetnici apiterapije u Gospođincima
Prilikom posete, gosti imaju mogućnost da borave i u api komori i inhaliraju se aerosolom iz pčelinjih košnica. Za taj segment zadužena je Milanova starija ćerka, Marija, koja je ove godine upisala Tehnološki fakultet, smer inženjerstvo ugljenohidratne hrane. Kako kaže, od malih nogu je volela, uz dedu i tatu, da obilazi pčelinjake, i navikla je na zvuke zujanja pčela, a vremenom je upotpunila svoje znanje o blagotvornom dejstvu apiterapije.
Kako nam je objasnila, apiterapija, odnosno udisanje vazduha iz košnica, pomaže u lečenju astme, bronhitisa, hroničnih, čak i malignih oboljenja, a preporučuje se i za otklanjanje stresa, pod uslovom da osobe nisu alergične na pčelinje proizvode. Marija kaže da u njihovim komorama terapija traje pola sata, korisnici mogu da sede ispred košnica, ili da budu u ležećem položaju. Preporuka je da se terapija sprovodi kontinuirano dvadeset dana, kako bi se osetili njeni efekti.
Ovo nije jedini primer uspešne primene apiterapije. Apicentar u Svilošu i udisanje vazduha iz košnica svake godine ima sve više posetilaca.
Inače, u Rusiji je apiterapija uvedena kao redovan predmet na medicinskim fakultetima, dok je na zapadu to još uvek alternativna medicina.
Uspeh grade na vrhunskom kvalitetu
Njen otac Milan, koji je član Udruženja pčelara Srbije, svoja iskustva nesebično deli sa svim znatiželjnicima, ali i onima koji bi se hteli obreti u tom poslu, u mini pčelarskoj akademiji na otvorenom.
Uz pčelarenje, uspeva da se bavi i ratarskim poslovima, vodi brigu o ovcama i drugim životinjama na imanju, a sa porodicom su česti izlagači na specijalizovanim manifestacijama širom Srbije.
Med od uljane repice, bagremov, livadski, pčelinji vosak, propolis, samo su deo njihovih proizvoda, koji su provereno visokog kvaliteta. Ne morate da budete ekspert da biste razlikovali prirodni med od falsifikovanog, kaže Milan i zaključuje, da su za više od 50 godina postojanja, stekli reputaciju, i uvažavaju ih potrošači od severa do juga naše zemlje, i nameravaju da nastave sa dobrom tradicijom.
Više pogledajte u video prilogu.
