Za poljoprivredno gazdinstvo Lazara Đukića ne znaju samo meštani Gospođinaca, u kome se nalazi, već gotovo svi povrtari. U selu se priča da ovaj, jedan od najvećih povrtara u Vojvodini, nema kome nije pomogao da takođe započne svoju proizvodnju. U međuvremenu, i njegova se uvećavala.
Ovoga puta izabrali smo da čujemo koje to novine ovo gazdinstvo priprema kada su plastenička proizvodnja paradajza i ljute paprike u pitanju, kakva je godina za ovim kulturama i kako zapravo izgleda ovaj deo povrtarske proizvodnje na gazdinstvu Đukić.
„Trenutno je proizvodnja na 3 hektara, bazirana na proizvodnju ljute paprike i paradajza. Ljuta paprika je iva, paradajz je volušin i imamo malo koktel šeri titi. Setva je bila u junu mesecu, sadnja je bila početkom jula tako da je on sada u fazi berbe. Plastenici se sada u ovom momentu spremaju za novu sadnju.“ – kaže nam Slavica Gerić, šef plasteničke proizvodnje na Poljoprivrednom gazdinstvu Đukić.
Ovaj gotovo najsavremeniji hidroponski način proizvodnje povrća počiva uglavnom na kompujuterskoj kontroli svih uslova koji su neophodni za gotovo savršen razvoj biljaka. Period sadnje paradajza tokom letnjih meseci, a kada su temperature u pitanju, Slavica kaže da je dosta nezahvalniji u odnosu na zimske periode, kada se temperaturama može lakše upravljati.
Leto međutim, ima i neke svoje prednosti kod ove savremene, plasteničke proizvodnje paradajza i to nakon pikiranja i ukorenjivanja biljaka. „Posle pikiranja, kada se razvije dobar korenov sistem sledi sadnja u plastenik na stalno mesto, najvažnije za biljku je dobar korenov sistem, ukoliko se biljka dobro ne ukoreni posle mogu da nastanu razni problemi, ali ovakav način proizvodnje je u tome, bar što se tiče leta, bolji jer se ne greje sama podloga, tačnije grejanje podloge nije toliko izraženo kao kod npr. treseta koji privlači sunce i dodatno greje. „ – naglašava Slavica.
Hidroponski sistem proizvodnje gotovo je doveden do savršenstva i kada je zaštita biljaka u pitanju. „Uglavnom kada se sve to odradi kako treba, kada se isprati vlaga, koja je zadovoljavajuća za biljku, to sve bude u redu. Bumbari služe za oprašivanje. Ovde je savremeniji sistem zaštite, koristimo biološku zaštitu imamo predatore koji jedu lisne vaši, nema korišćenja insekticida.“ – ističe naša sagovornica.
U ovakvoj proizvodnji, kada je reč o paradajzu, prinosi idu do oko 45 kilograma po kvadratnom metru. Opet prednost ovog vida proizvodnje je u tome što se, kada razvoj biljke već odmakne, može licitirati sa prinosima gotovo bez greške.
Kada se ovaj vid proizvodnje pogleda pomislilo bi se da ne može više i savremenije, ipak ovo gazdinstvo, kao i prethodnih godina kada je unapređenje proizvodnje u pitanju, namerava da ode korak dalje sa proizvodnjom paradajza. Na redu je još uvek retko primenjivano u Srbiji, kalemljenje tog povrća. Slavica kaže da, bez obzira koliko ovaj vid proizvodnje izgledao savršeno ni jedan to nije u potpunosti, svaki proizvođač ne može jednostavno ostavljati biljke bez nadzora, čak i kada se čini da je tehnologija koja njima upravlja kao u ovom slučaju u potpunosti napredovala. Komplikacije se uvek mogu javiti te je svaka proizvodnja, čak i najsavršenija, sada i uvek će, zahtevati čoveka da brine o njoj, a to proizvođači nekada hoće i da zaborave.
Opširnije pogledati u prilogu.
