Pčelarstvo porodice Petrović u selu Skrađani

0
1072
Agrosaveti---pcelarstvo-porodice-Petrovic---04
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

“Unuk, sin, a nekada deda, ni u kog’ nema k’o u Petrovića meda!” Tako započinjemo priču o porodici Petrović iz sela Skrađani kod Šapca, koja u pčelarstvu ima tradiciju dugu 200 godina. Domaćin nam je unuk iz gore spomenutog stiha, Ivan, koji je veoma rado nastavio porodičnu tradiciju.

Adama Sultan 1120x180

“Ja sam odrastao u porodici pčelara. Kada su se moji preci doselili u mačvu, oni su sa sobom doneli košnice. Tako da danas, otac i ja, sa stričevima imamo oko 600 košnica.” – kaže nam naš domaćin, Ivan.

Ivan je od malih nogu među pčelama, jer je još kao dečak krenuo sa ocem da obilazi pčelinjake, te nije bilo veće dileme da li će nastaviti tim koracima. Završio je fakultet i vratio se u Skrađane, kako bi se još ozbiljnije posvetio pčelama. Petrovići su, naravno, seleći pčelari, a svake godine proizvedu tone bagremovog, lipovog, suncokretovog, livadskog i meda od uljane repice, mnogo polena, propolisa i voska.

Avenue 1120x180px

Agrosaveti---pcelarstvo-porodice-Petrovic---03

“Seleći smo pčelari. Krećemo od uljane repice, pa na bagrem, lipu, posle toga na suncokret, a zatim ih vraćamo ovde kući, u stacionar. Tako izgleda naš put.” – priča nam naš sagovornik.

PROČITAJTE I...  Pčele nam umiru, zbog zatvaranja pčelara

BAGREM LOŠ OVE GODINE

Kada smo obišli Petroviće bagrem još nije bio izvrcan, tek su se vratili sa paše, međutim, kako nam je Ivan rekao ni ova sezona nije startovala onako kako su se pčelari nadali.

“Mi idemo na dva bagrema, na dve bagremove paše. Nismo još vrcali, ali biće oko 8-10 kilograma po košnici, što je veoma loše sa dve bagremove paše.” – ističe Ivan Petrović.

Nije sve u iskustvu, jer je priroda ćudljiva, nikada ne znate šta vam sprema. Ali se nikada ni ne odustaje, ističe Ivan, te zato njihova tradicija i traje toliko dugo.

Agrosaveti---pcelarstvo-porodice-Petrovic---01

PČELARSTVO IMA PERSPEKTIVU, AKO STE SPREMNI ZA RAD

Dakle, bagrem, lipa, suncokret, livada, sve su to vrste meda koje naši domaćini imaju u ponudi, plus propolis, polen, matična mleč i tako dalje, i tako dalje. Prepoznatljivi su po kvalitetu, te ni sa plasmanom nemaju problema, dok cena uvek varira od sezone do sezone. U svemu ovome Ivan vidi perspektivu, ali da je lako, nije, ističe naš domaćin.

PROČITAJTE I...  Istraživači otkrili novih 27 virusa pčela

“Vidim ja perspektivu u svemu ovome, ali se puno mora raditi. Ovi nije lak posao, a zavisi dosta od vremenskih uslova. Mora se raditi, mora se odricati. Mi imamo puno košnica, pa med dajemo u veleprodaji, gde je cena nešto lošija. Cvetni med je sada oko 2 eura, bagrem je oko 4 eura, sve to zavisi od same godine, tačnije ponude meda, ali i od otkupljivača.” – dodaje Ivan Petrović.

Med nije kvarljiva roba, pa može da čeka i bolju cenu, a baš tako rade i Petrovići. Osim u proizvodnji meda, naši domaćini su se izveštili i u drugim segmentima pčelarstva. Na primer, ove košnice koje vidite pravili su sami, a uskoro će imati i matice i rojeve koje za sada formiraju samo za sebe, dok će uskoro sve to ponuditi i tržištu.

Prethodni tekstNovi Sad: Od zelenog otpada prave kompost
Sledeći tekstU tovu bikova – atmosfera ucenjivačka

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime