Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Barajevu

0
381
Agrosaveti---Uzgoj-pcela---proizvodnja-meda---Barajevo---03
Timac AGRO

Dragoljub Delić iz Barajeva je ovog proleća napunio 20 godina pčelarskog staža. Uzgoj pčela je, kako nam je rekao, rado nastavio kao dedinu tradiciju, misleći da će mu to biti samo hobi. Međutim, 100 pčelinjih društava koliko ih danas ima, su pravi porodični posao. Pčelinjak mu se nalazi u selu Guberevac, nadomak Barajeva, a razlog je bagrem.

Merpan-80-WDG-1038x172

“Ovde je dosta zavetrina, bogat je prirodom, ima vode što je kao bitno. Zatim, okolo je ogromna bagremova šuma, tako da mi je prva paša praktično kod kuće.” – priča nam Dragoljub.

Agrosaveti---Uzgoj-pcela---proizvodnja-meda---Barajevo---01

Iako je proleće lepo startovalo, vrlo brzo se sve preokrenulo, priča nam naš sagovornik. Obilne kiše koje su pratile čitavu bagremovu pašu, dovele su i pčelare i pčele u veliki problem. A koliko je teška situacija, govori i činjenica da je SPOS proglasio elementarnu nepogodu tokom cvetanja bagrema.

Delan Pro 1068x177px

“Bagrem je ove godine dosta izmrzao, po rupama je ostao, ali je pitanje koliko je i da li je medio. Bagrem je specifičan, to nije biljka našeg podneblja. On je donesen iz Amerike, jako dobro medi, ali kiše su ga sprale. Ja imam na košnicama vagu koja pokazuje da je u minusu već sedam dana.” – ističe Delić.

PROČITAJTE I...  Sajam pčelara Vojvodine 2019.

Bagremov med – Možda nije najbolji ali je najskuplji

Pčelari koji su bili malo neoprezniji, sada imaju problem, te moraju intenzivno da prihranjuju pčele, dodaje Delić. Većina pčelara kada seli pčele isprazni košnice, kako bi bili lakši, jer računaju na pašu. Međutim, mnogi koji su došli u Guberevac na bagrem, vrlo brzo su morali otići kući, jer paše nije bilo. Bagremova paša je za mnoge najvažnija paša, a i taj med je najskuplji, ali sada na te novce pčelari ne mogu računati.

Nimrod-1038x172

Agrosaveti---Uzgoj-pcela---proizvodnja-meda---Barajevo---02

“Ona je najvažnija u smislu para, zato što je bagremov med skup. Bagrema nema svuda u Evropi. On se javlja najviše u dolinama Dunava, zato ga imamo mi, Mađari, Hrvati, Rumuni. Sever Evrope ga nema. Zato je tražen. Ja lično smatram da to nije najbolji med, ali je tražen i ima najbolju cenu.” – kaže Delić.

Uzgoj pčela koji je u ekspanziji nije dugog daha

Dragoljub zajedno sa svojom porodicom godišnje izvrca oko 2 tone. Kako kaže, ne isplati mu se da to prodaje na veliko, već svoj med uspešno plasira tako reći od kuće. Ušao je i među pčelare koji imaju prava na teglu sa sertifikatom “naš med”, što smatra veoma uspešnim potezom.

PROČITAJTE I...  Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Somboru

Tokom proteklih nekoliko godina osetila se ekspanzija u pčelarstvu, međutim, nije ona dugog veka, smatra naš domaćin. Kako on kaže, u pčelasrtvu važi jedno pravilo, a to je da u tom poslu ostaje onaj koji nakon dva pada ustane, a više je onih koji nakon prvog poraza, odustaju.

Inače, Dragoljub je predsednik udruženja pčelara Barajevo koje je ove godine obeležilo 10 godina postojanja i koje broji 99 članova. Godišnje održe 10-ak predavanja koja mnogo znače pčelarima. Mogu se pohvaliti i mladim članovima kao i ženama članicama, a osim po kvalitetnom medu prepoznatljivi su i po manifestaciji “Barajevski medenjak”.

DK Banner 720x90

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime