Tovno govedarstvo u Rivici: Tov bikova – spas ili propast?

0
555

Svestan činjenice da se jednom ugašeno seosko gazdinstvo jako teško može ponovo pokrenuti od nule, 30-ogodišnji Goran Eror sve svoje znanje i napore ulaže u to da bi održao kontinuitet porodičnog imanja u sremskom selu Rivica, na južnim padinama Fruške Gore, gde se bavi tovom goveda. Ovaj ekonomista po zvanju, agrarni novinar i voditelj po zanimanju, ali i uzorni poljoprivrednik, kaže da je poljoprivreda zlatna alternativa svim drugim poslovima, i sigurna luka kojoj se uvek možete vratiti , kada sve druge mogućnosti zakažu. On je nikada nije ni napuštao, od malih nogu viđali su ga Rivičani na traktoru sa ocem Petrom na njivi, a tako je i danas.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Tov junadi kao svojevrstan vid štednje

Od ratarskih kultura gaje pšenicu, kukuruz, soju, lucerku, a poznati su i po proizvodnji paradajza i bostana. Svaštarenje je kurs kojeg se i dalje drže, priča nam Goran, dok uporedo hrani junad i telad, od čije prodaje imaju glavni izvor prihoda i pokriće za sve ostale proizvodnje.

Tovljači goveda vole da kažu da su im to pare „na gomili“, odnosno svojevrstan vid štednje, jer nakon prodaje grla, iako je reč o dužem vremenskom periodu, znate da raspolažete određenom većom svotom novca. A Erorovi sa dobijenim novcem raspolažu ekonomično. U prilagođenom objektu godišnje utove dvadesetak grla, trenutno vode brigu o 12 grla, i sukcesivno ih u turnusu, kada dostignu željenu kilažu, isporučuju obližnjim klaničarima.

Adama Sultan 1120x180

Nabavka kvalitetne teladi za tov otežana

Do pre nekoliko godina, sremski stočari suočavali su se sa brojnim teškoćama, nelojalnom konkurencijom i nelegalnim prodavcima, danas je, kada je reč o prodaji junadi, ali i kupovini teladi, daleko uređenije tržište. Nabavka kvalitetne teladi za tov je otežana u pojedinim krajevima, ali u tom delu Srema, domaćini se ispomažu i snalaze. Erorovi imaju dobru saradnju sa nekoliko fruškogorskih stočara koji ih blagovremeno obaveštavaju kada imaju mušku telad za prodaju, koja su dostigla 150 kilograma žive vage.

PROČITAJTE I...  Svaštarenje i uzgoj ovaca u Čurugu

Ovaj uzorni domaćin i njegova porodica, nadaju se dobroj zaradi do kraja ove godine. Uprkos značajnom poskupljenju inputa, biće ovo solidna godina, procena je našeg sagovornika. Cena žive vage junadi konstantno raste, poslednjih nekoliko meseci ona je 2,30 evra, a naš domaćin očekuje da će u naredna dva meseca, kada budu isporučivali robu u klanice, ona biti i 2,50 evra po kilogramu, čime bi bili više nego zadovoljni.

galenika pylon 1120x85
june krava bik tele
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Udruženo poslovanje budućnost srpskog agrara

Trenutno ne razmišljaju o proširenju kapaciteta, jer bi to iziskivalo angažovanje dodatne radne snage, koja je u tom selu deficitarna. Taj stav promenili bi samo ukoliko bi bile povećane subvencije za tov po grlu. Za IPARD program nisu aplicirali, jer su, kako ističe Goran, za sada, malo gazdinstvo, sa tendencijom da se razvijaju, ali i zbog toga što su zadovoljni nacionalnim programima.

Pre 8 meseci, Goran je u selu pokušao da motiviše meštane na udruživanje, ali je ta ideja naišla na neodobravanje određenog broja ljudi. Kako kaže, sve je dobro dok se ne potegne pitanje upravljanja zajedničkom imovinom, i tu slabost će, kaže Goran, vremenom morati da savladaju, naročito mlađi paori. Oni bi, smatra naš sagovornik, trebali da se ugledaju na svoje vršnjake u pojedinim evropskim zemljama, koji funkcionišu po principu udruživanja. Ovaj ambiciozni domaćin od te namere ne odustaje, jer je svestan činjenice da je udruženo poslovanje neminovnost.

PROČITAJTE I...  Udruženje Agroprofit: Neće biti nestašice junećeg mesa

Šifrovane dinje kao novi poslovni poduhvat

A budućnost poljoprivrednog gazdinstva Eror je izvesna, jer ovaj mladi proizvođač, uprkos brojnim drugim obavezama, već sada razmišlja o novim poslovnim poduhvatima. Naredne godine planira da se oproba i u proizvodnji šifrovanih dinja, koje se rade isključivo za preradu, a koje uspevaju i u sušnim danima, a s obzirom na to da kao agrarni novinar ima priliku da se upoznaje sa raznim biznis idejama srpskih domaćina, možda neku od njih primeni i u svojoj rodnoj Rivici.

Prethodni tekstZašto je od velike važnosti zaštita KRUŠKE tokom opadanja lišća
Sledeći tekstSjenička pramenka: Izdržljiva rasa ovaca i za planinske uslove

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime