Na svom porodičnom salašu kod Vrbasa Svetislav Lijo Mušikić je pre 15-ak godina započeo svoju ovčarsku priču. Kako njegovi pijatelji kažu od direktora do čobana, ali naš domaćin se zaista pronašao u ovoj grani stočarstva, te postiže i zavidne rezultate. Nekada se bavio svinjarstvom, međutim nije to isplativ posao, kaže nam Lijo, te je objekte prepravio za potrebe ovaca. Davnih dana je nabavio il de france sa vojne ustanove Ponikve, i ostao veran toj rasi do današnjih dana.
“Ona poslovica je tačna: Sto ovaca, 200 jaganjaca. Bilo bi kod mene more ovaca, ali kapaciteti su do 200 grla i tu bih se zadržao. Genetika jeste važna, ovnove biramo, nabavljamo sa strane, onda ih dobro hranimo, mazimo i pazimo. To je najbitnije.” – kaže Lijo.
Sa ovim rezultatima je zadovoljan, a ni prodaja mu ne predstavlja veći problem, jer ljudi već znaju kakav kvalitet mogu naći kod Lija. Ono što je doprinelo razvoju stočarstva, pa samim tim i plasmanu priplodnih grla, jesu subvencije i povraćaj sredstava za nabavku priplodnog materijala, smatra naš domaćin.
“Nemam problema sa plasmanom jagnjadi. Šezdesetak ženskih sam već prodao, sad će otići i ovih 40. Tome doprinosi država, subvencijama. Mladima za nabavku priplodnih grla, vraćaju i do 80%. To je stimulacija ovčarstva.” – smatra naš domaćin.
Ovčare možemo podeliti u dve grupe: prva su oni koji ovce ne bi držali da nije subvencija, a druga su oni koji se svog stada ne bi tako lako odrekli. Lijo pripada ovoj drugoj grupi. Dugo je imao 100 ovaca koje nisu bile umatičene, pa je sa matičenjem počeo tek 2011. godine i to od svojih ovaca, što je iziskivalo vreme. Ali se isplatilo, jer 7000 dinara po ovci i te kako dobro dođe.
IZVOZ JE NEOPHODAN
Puno se pažnje na ovoj farmi posvećuje genetici, zatim se radi oštra selekcija, ali je veoma važna i kvalitetna ishrana, kaže Lijo. Ne treba štedeti na ovcama, ako želite dobre rezultate, tako da u zavisnosti od faze u kojoj se grlo nalazi, tako prilagoditi i ishranu, smatra naš sagovornik. Baliranje je urađeno, a za godinu potroši i do 5000 bala.
“Imamo 15 jutara lucerke, imamo kukuruza, pa 2 hektara raži, ječma, tako da ja sam pravim koncentrate. Na hrani se ne sme štedeti.”
Kao što smo već rekli, naš domaćin sa plasmanom nema problem, ali kao i većina drugih ovčara smatra da je uvek neophodan organizovaniji plasman, koji svakako olakšava sam posao. Toga je u Vojvodini bilo, te tamošnji ovčari znaju koliko im je to značilo.
“Ima izvoza. Bilo je iz Temerina za Izrael, i to je važno. Čujem da kolege dole južnije ne mogu tako lako prodati jagnjad, a ja prodajem po 300 dinara za kilogram i ne prodajem ispod 40 kilograma ni jedno jagnje.” – kaže naš sagovornik.
Uz Il de France ovce tu su i verni pulini koji vode računa o čitavoj farmi, te uljeza nema. Ali je zato neophodno najaviti se, kako ne bi bilo većih problema. Tu je i jagnje Gašo, othranjen na cuclu, koji se nekako ponaša kao verni pas, te u stopu prati svog gazdu. Inače, Lijo ima 11-oro unučadi, te su mu uvek najdraži porodični skupovi kada i sam salaš nekako dodatno oživi, i sav posao dobije dublji smisao.
