Uzgoj ovaca ali na svojoj farmi
Iako su plate u Švedskoj neuporedivo veće nego kod nas, a život lagodniji, Aleksandar Juga iz Banatske Subotice, nijednog trenutka nije imao dilemu oko toga, da li da se nakon petogodišnjeg rada na jednoj privatnoj farmi, vrati u svoje rodno selo.
Sam svoj gazda
Sve vreme rada u Švedskoj, Aleksandar je maštao o povratku u rodnu Banatsku Suboticu. Imao je i viziju svog budućeg života. Dileme nije imao ni oko toga kojom će se proizvodnjom baviti. A najvažnije mu je, kako kaže, bilo to da bude sam svoj gazda. Prema njegovom mišljenju, u Srbiji je od svih poljoprivrednih grana, trenutno, najisplativije stočarstvo. Što je i bio njegov osnovni motiv za kupovinom prvog stada ovaca rase Il de France, pre par godina. Vrlo brzo je Juga svoje ideje sa papira, realizovao na porodičnom gazdinstvu. Kupljeno je mlado stado ovaca i podignuta mini farma, koja je danas poznata po njegovom prezimenu, širom Banata.
Francuska ovca na banatskim pašnjacima
Aleksandar trenutno na svojoj farmi ima 50- ak odraslih ovaca i 30 jaganjaca. Mogao je, kaže on, da se opredeli i za uzgoj autohtone, ugrožene vrste ovaca „Vitoroga žuja“, poput njegovog komšije. Ali je presudilo nekoliko pozitivnih karakteristika „Il de France“ ovaca. Jedna od njih jeste činjenica da su se ove, inače osetljive životinje, vrlo lako prilagodile tom podneblju. Nabrajajući i druge njene dobre osobine, ovaj ovčar ističe da jagnjići brzo napreduju. Imaju izuzetan radman mesa, a solidna je i prodaja vune. Koju uspeva da naplati i po 100 dinara za kilogram.
Bivši gimnazijalac danas iskusni ovčar
Ovaj Belocrkvanski gimnazijalac, ratarstvu i ovčarstvu, učio se od starijih i iskusnijih ovčara u tom južnobanatskom selu. Zahvaljujući njima je za relativno kratko vreme uspeo da savlada sve tajne tog posla. Nepregledne površine pašnjaka su prepoznatljiv znak Banata. To je jedan od glavnih Aleksandrovih razloga za bavljenje ovčarstvom. Njegove ovce su, kako ističe, od ranog proleća do kasne jeseni, na ispaši. Ishrana im je tokom cele godine dopunjena ječmom i detelinom, koju proizvodi na oko 3 hektara obradivih površina. Aleksandar kaže da su mu ovce u dobroj kondiciji. To je jedan od glavnih razloga što mu je lokalni veterinar ređe prekoračivao prag farme. Objekat je uslovan ali, kako dodaje Juga, adaptacije na njemu tek slede.
Subvencije države dobrodošle stočarima
Ovaj banatski stočar napominje da su mu podsticajne mere resornog Ministarstva, od 7 hiljada dinara po grlu, dobrodošle ali ne i dovoljne. Mali je i njegov dosadašnji “čist” profit. Aleksandar smatra da, kao početnik u toj proizvodnji, u prvim godinama treba da investira u razvoj svoje farme. Tek onda bi mogao da očekuje određene rezultate. U Banatskoj Subotici i okolnim mestima ne postoje Udruženja poljoprivrednika. Pre svega zbog nesloge tamošnjih domaćina. A teško je doći i do kvalitetne radne snage.
Banatska Subotica bez mlade radne snage
Saša kaže da ni Banatsku Suboticu nije zaobišao trend odlaska mladih u velike gradove ili u inostranstvo. On je jedan od retkih koji se obreo u inostranstvu i vratio se u domovinu. Ono malo radno sposobnih meštana, kako nezadovoljno dodaje, ili nije voljno za rad na farmama ili taj posao obavljaju nestručno i nezainteresovano. Međutim, domaćini drugog izbora nemaju. Spori su sezonski radnici ali ni za državnu administraciju, ovaj stočar nema pohvalne reči. Sve njegove kolege žale se na tromu, glomaznu papirologiju, pa se mnogi od njih ni ne javljaju na brojne konkurse.
Entuzijazam ga ne napušta
Postojećem stadu od 80 grla, koji su njemu i njegovoj porodici postali kao kućni ljubimci, u mesecima koji slede, priključiće se još najviše 40 grla. Kako nam je naveo Aleksandar, sve iznad 120 grla, ne bi mogao sam da kontroliše i nadzire. Zbog čestih krađa u tom kraju, kaže da je bio prinuđen da uvede i video nadzor u svoju štalu. Trenutno mu se proizvodnja zasniva na prodaji jaganjaca ali mu je u budućnosti plan da se posveti i proizvodnji priplodnog materijala. Nada se da ga entuzijazam neće napustiti i da neće ponovo biti prinuđen da pakuje kofere. Kako bi bio još jedan od gastarbajtera, koji se u svoju zemlju vraća samo u prazničnim danima.
