Ljiljana Sretenović iz sela Noćaj kod Sremske Mitrovice spada među retke žene pčelare, bar u Srbiji. Kako nam je rekla, pre 10 godina je naprosto odlučila da se oproba u pčelarstvu. Saznala je i da su njeni preci bili vrsni pčelari, te smtra da ju je i neka nevidljiva genetska nit odvela među pčele. Danas Ljiljana ima 100-ak košnica i spada među uspešne pčelare. Hrabro ide rame uz rame sa svojim kolegama koji pripadaju jačem polu. Naša domaćica kaže da je ljubav prema pčelama, letećim farmaceutima, jaka i da sada bez njih ne može.
“Pčela se mora voleti. Najduže ih ne obiđem dva dana, i odmah moram ići do mog pčelinjaka. Čak i u dvorištu uvek imam nekoliko košnica. Uživam u njima.”
Ljiljanu smo zatekli u velikom poslu. U pripremi pogača za pčele. To je važan posao, pa pčelari ne odmaraju ni zimi. Valja spremno dočekati trenutak kada pčelama moraju obezbediti dodatnu hranu, kako bi pak one zdrave i u dobroj kondiciji dočekale prve prolećne paše. Po jedna pogača težine oko 1,5 kilogram namenjena je za svaku košnicu, a pčele će se njima sladiti u februaru.
“Mi naše pčele uzimimo sa dosta hrane, od 12-15 kilograma meda po košnici. Ali u februaru ćemo im dati ove pogače, koje moraju imati u sebi oko 20% meda, mlevenog šećera, vitamina i nozecida za zaštitu od bolesti.”
Ljiljana svoje pčele seli na suncokret i lipu. I to sa svojim oldtajmerom iz 1974. godine kojeg se nikada neće odreći i koji je nikada nije izdao. A kraj godine je nekako odličan trenutak za rezime godine na izmaku. Pčelari se najviše raduju bagremovoj paši koja nije bila loša, priča nam naša domaćica. Kaže da je imala u proseku oko 35 kilograma po košnici čistog bagremovog meda.
“Ako ta prva paša podbaci, podbacili smo mi. Imala sam solidno bagaremovog meda. On mora biti proziran, ja vodim računa da dobro očistim ramove, da to bude čist bagremov med. Čim krene unos sa drugih biljaka, ja vadim med.”
LIPOV MED SA FRUŠKE GORE
Kada pričamo o lipovom medu, koji je veoma tražen kako kod domaćih kupaca, tako i za izvoz, proizvođači tog meda sa Fruške Gore su otišli korak dalje i svoj proizvod propisno zaštititili.
“Preko društva Jovan Živanović nas 16 pčelara je dobilo sertifikat za fruškogorski lipov med. Pred nas su postavljeni određeni zahtevi koje moramo ispuniti kako bi to bio čist fruškogorski lipov med. On mora imati najmanje 60% lipe, moj ima npr. 87%. Taj med podleže redovnim kontrolama.”
Ljiljana je vredna, baš kao i njene pčele. I kako voli da kaže, 6 meseci intenzivno radi oko pčela, a drugih 6 meseci uči. Pčelarstvo je nauka, te tokom svake sezone nauči nešto novo. A kada i odmara naša domaćica je u mislima sa svojim pčelama, pa im često posveti i nekoliko stihova, kako bi im se odužila za sve dobro što joj donesu.
