Drvenaste voćne kulture su otporne na niske zimske temperature, ali u okviru žbunastih voćnih kultura, kupina je najosetljivija na zimske mrazeve, naročito ako nema snežnog pokrivača.
Otpornost na zimske mrazeve u mnogome zavisi od primenjenih agrotehničkih mera u toku vegetacione sezone, trenutnog kondicionog i zdravstenog stanja voćaka. Tokom zime nadzemni organi izdržavaju temperaturu i do -35 °C (drvenasti deo), dok koren strada već na -9 °C a. Međutim, kupina je značajno osetljivija. U okviru nadzemnog dela osetljiviji su cvetni pupoljci u odnosu na lisne i drvne, a u okviru prirasta tanje i sitne grančice i izdanci.
Voćke mogu u većoj ili manjoj meri biti izložene niskim temperaturama i na taj način mogu da stradaju cvetni pupoljci, nedozreli vrhovi mladara, izdanka, tanje grančice u unutrašnjosti krune ili čitave grane i žbunovi. Usled promrzavanja mogu se javiti pukotine ili nekrotične pege.
Šta je proces kaljenja voćke
Za otpornost voćke i uspešno prevazilaženje kritičnih niskih temperatura od velike je važnosti što raniji završetak vegetacije. U dobro pripremljenim voćkama za zimsko mirovanje dolazi do transformacije i migracije organskih materija iz listova u grane, izdanke, deblo i koren. Otpadanje lišća u našoj zemlji se dešava u uslovima kratkog dana, a to je kada su srednje dnevne temperature manje od 15 °C. Veoma je bitno da u tkivima što pre dođe do prelaska vode iz slobodnog stanja u vezano pod uticajem biljnih hormona inhibitora. Sa postepenim snižavanjem temperature dolazi i do tzv. kaljenja voćke.
Kaljenje počinje sa prestankom rasta voćaka tada se ugljeni hidrati nakupljalju i prelaze u rastvorljive i lako hidralizirajuće forme. Skrob se pretvara u šećere na temperaturi od – 6°C, a na temperaturi od -12°C tada dolazi do izvlačenja vode iz ćelija i do povećanja sadražaja šećera i lipida. Ovako lagano uvođenje u zimsko mirovanje je veoma značajno i sa sigurnošču možemo reći da je voćka spremna za prestojeće niske temperature.
Pokrivanje kupine
Međutim, tamo gde su ravni tereni pored reka i sa slabim snežnim pokrivačem u toku zime može često doći do izmrzavanja kupine. Zato se radi preventivno pokrivanje voćki. Obično se radi kasno u jesen (novembar), ali sa promenom klime i to se promenilo, te treba aktivno pratiti vremensku prognozu. Ceo postupak podrazumeva orezivanje kupine, zaštitu preparatima, a zatim potapanje na zemlji od naslona. Izdanci se u pravcu reda obore u jednom pravcu ili u drugom, vežu kanapom i pokrivaju.
Pre pokrivanja kupine stave se mamci za miševe, a za pokrivanje se može koristi kukuruzna šaša. Pokrivanje se obavlja u pravcu reda sa snopićima kukuruzne šaše. Ovako pokrivena kupina je osigurana od izmrzavanja u zimskim mesecima i u proleće po otkrivanju kreću svi izdanci i dobijamo siguran rod u toku vegetacije.
Autor teksta: Aleksandar Mitić, mr polj. savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
