Endivija je se gaji se još od doba Antičke Grčke i Rima, a nutritivno je vrlo vredna namirnica iako ima visok sadržaj vode. Ima značajan sadržan vitamina C i beta karotena, te je odlična za prevenciju bolesti srca i krvnih sudova. Kako se gaji možete saznati u narednim redovima.
Endivija je dovodišnja biljna kultura, ali se proizvodi kao jednogodišnja. Gaji se zbog listova koji formiraju rozetu, a u odnosu na običnu salatu ima dosta jače listove i sadrži više vitamina i minerala. Postoje dve osnovne vrste: širkolisna endivija, čisu listovi široki i blago nazubljeni i kovrdžava endivija, čiji su listovi uski i duboko usečeni.
Plodored za endiviju iznosi 2 godine. U plodoredu endivija se seje posle graška, spanaća, rane mrkve. Kao predkultura može da se seje i drugo povrće koje u julu više ne donosi plodove.
Klima i stanište
Endivija voli blagu, prohladnu klimu, ali je osetljiva na mraz. Optimalna temperatura za rast je 15-18 stepeni Celzijusovih. Tokom rasta, šteta može da nastupi već pri temperaturi od 6 stepeni Cezijusovih. Pred berbu, temperatura od -3 stepena Celzijusova može da izazove ozbiljnija oštećenja. Voli lakša zemljišta, umereno vlažna, a može da podnese tla koja su srednje močvarna.
Sadnja rasada
Za gajenje iz rasada, semenke se seju od polovine aprila do polovine maja ili od juna do septembra. Presađivanje se radi kada rasad ima 4-6 listova. Za jesenju berbu, odnosno upotrebu u oktobru i novembru treba da se sadi od sredine do kraja juna. Na pogodnim mestima sadnja je moguća sve do septembra. Sadi se na razmak između redova 50-60 cm i 30-40 cm u redu.
Nega i đubrenje
Endivija za razvoj traži dosta mesta, dosta vode i neophodno je okopavanje. Na sušnijim mestima treba znati da će biljke brže da odu u cvet. Đubrenje se obavlja poluzrelim stajskim đubrivom ili zrelim kompostom. Ukoliko se desi, da su biljke bile bez dovoljko vlage pred berbu, doći će do koncentrovanja gorkih materija u listovima i postaće izuzetno gorke. Na slabo plodnim zemljištima, uz glavno đubrivo, mora se obaviti prihrana azotnim đubrivom za lisnato povrće tri nedelje nakon izbijanja. Najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije.
Listovi endivije se izbeljuju kako bi se smanjila gorčina, i to tako da se listovi sakupe nagore i zavežu u gornjem delu biljke, tako da sredina dobija manje svetlosti. Ova mera se preduzima kada biljka dostigne prosečnu visinu.
Zaštita
Koren sadnica endivije vrlo često napadaju bele i sive vaši. Biljke počinju da venu, pojedini listovi žute, odumiru i otpadaju. Previše toplote i suva mesta pogodna su za razvoj štetočina. Biološke mere za suzbijanje napada štetočina su plodored i da se ne presađuju sadnice preblizu.
Berba i skladištenje
Berba se obično obavlja u oktobru i novembru, do prvih mrazeva. Prinos može da bude 2-4 kg po m2. Bere se onda kada je rozeta postigla svoju punu veličinu, rezanjem rozete u zoni korenovog vrata, a zatim očisti od starih požutelih i oštećenih listova. Otpad može biti i do 30 % osnovne težine rozete, a što se duže berba odlaže, to nastaje više otpada.
Endivije su se ranije čuvale tako što se u podrumu stave u pesak, u koji se ukopaju jedna do druge, koren uz koren, a samo pesak se održava vlažnim. Sada se pakuju u drvene gajbice ili kartonske kutije, obično samo jedan red i to tako što je stabljika okrenuta na gore.
Temperatura u podrumu se održava na što je moguće nižoj skali, a treba omogućiti i redovno provetravanje. Kada su topli dani, treba provetravati samo noću.
Izvori: Veliki priručnik o vrtu, sadnja i uzgoj voća
